Poštovana doktorka, Molim za ogovor na pitanje - godinama u mislima sebe

Smatram da previše olako i sveznalački "presuđujete" da li je neko bolestan ili ne, jer se radi o veoma raširenoj pojavi, pogotovo kada su fantazije u pitanju. Ne vidim nikakvo patološko ponašanje u opisu gospođe zbog čega bi odmah bila dijagnostikovana kao "pacijent" kome je lečenje neophodno?! Ljudi mogu o svačemu da maštaju, pogotovo ako im je život neispunjen, pri tome osećaju zadovoljstvo i ne čine ništa što bi nanelo štetu njima ili njihovoj okolini, čemu onda odmah etiketa i presuda? Čitajući i druge Vaše odgovore, nalazim "olakih" presuda u odgovorima, a malo pomoći koja se od Vas očekuje.