Imam 47 godina, medicinski sam radnik, lekar specijalista i imam potrebu da

Imam 47 godina, medicinski sam radnik, lekar specijalista i imam potrebu da i dalje učim. Čitajući sva ova pitanja i Vaše odgovore shvatila sam da moje interesovanje za ovu oblast nije samo profesionalno. Anksioznost sam osećala tokom studija od 18 godine pa u narednih 15 godina. To je bilo povezano sa mojim izgledom, strahom od odgovornosti koju nosi profesija a uloga odrasle osobe, dugo sam se osećala nekompetentnom u gotovo svim oblastima. Sve što sam radila trajalo je duže nego što treba a često je obavljeno ispod mojih stvarnih mogućnosti. Pre 12 godina zasnovala sam porodicu koja je uz porodične probleme imala i one druge "tranzicione". U ovom trenutku izgleda da smo se stabilizovali: živimo sami, a brinemo o nemoćnim roditeljima (zbog čega moj muž svakog meseca boravi od 7 do 15 dana u drugom mestu kod majke stare 84 godine), preživljavamo od moje državne plate i njegovih neredovnih i promenjivih prihoda; sin je bistro dete, talentovan je za živu i pisanu reč, izrazito je maštovit i naravno razmažen. Skoro sam uzimala Zyban i znatno redukovala broj cigareta, a primetila sam da mi se popravilo raspoloženje, postala sam konciznija, efikasnija, odlučnija i manje emotivno ranjiva. Takođe sam se trudila da lepše izgedam. Zanima me komentar u smislu neke dijagnoze.

Unapred hvala.

Koleginica