pitanje

Dobar dan, pu pitanju je dečak koji ima 12 meseci i 3 nedelje. Rođen carskim rezom, trudnoća bila bez problema. Počeo da guče sa 4,5 meseci, da sedi sa 6-7, sa 10 počeo da se podiže uz nameštaj, sa 12 napravio prve korake bez podrške. Počeo je da brblja sa 8 meseci. Trenutno još uvek nije svesno rekao svoju prvu reč ali među brbljanjem se čuju glasovi: ma, ba, da, kh, maba, i jedina reč koju smo čuji je bila: ajde, ali je kaže kao ade. Na godišnjoj kontroli koju je imao sa 12 meseci i 2 nedelje doktorka je rekla da je zabrinuta što neke stvari ne radi još uvek. Na primer da ne zna da imenuje mamu i tatu, da ne pokazuje prstom na stvari i da bi morali da ga pratimo detaljno narednih 2 3 meseci zbog "MOGUĆNOSTI AUTIZMA ILI ZAOSTATKA".. Malo je reći da smo u šoku. On se na ime svoje uglavnom odazove (pogleda u nas), mada nekad ima situacija kada to ne uradi, ali smo uvek to pripisivali da je više zainteresovan za neku igračku i slično. Prstom ne pokazuje još uvek, ali ukoliko želi nešto što mu nije u dohvatu ruku krenuće ka tome da ga uzme. Zna kada mu se da nešto da uzme, ali kada mu se traži da da nekad da, nekad ne. Zna da vadi igračke iz kutije i da ih vraća nazad na mesto, sam jede (rukama za sada samo). Još uvek ne maše, učimo ga taši taši, par puta je tapšao sa nama ali uglavnom to ne radi. Generalno veoma druželjubiv, voli ljude, kad mu se neko obrati uvek je srećan gleda u njih i smeje se, kod svakog skoro hoće, voli da se mazi i slično. Mi se trudimo oko njega, pričamo sa njim (mada možda i previše jer se primeti da mu nekad dosadimo pa nas ne konstatuje), pevamo mu i slično, i verovanja smo da on te stvari ne radi jer je još uvek mali i nije naučio, Ima li neko da da neki savet ili iskustvo? Da li je doktorkina zabrunutost opravdana?