Poštovani molim da mi nešto kažete o Gilbertovom sindromu. Kakva treba da

Postovana, Gilbertov sindrom se nasledjuje autozomno dominantno. Zbog ceste inkompletne penetracije i varijabilne ekspresije gena moze se javiti tek kroz vise generacija i proticati latentno i intermitentno. Ipak, sindrom se u manifestnoj formi javlja u 4-8% opste populacije. Gilbertov sindrom se najcesce javlja kod osoba muskog pola i po prvi put se manifestuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji. Bilirubinemija se registruje bilo u fazi skoka bilirubina sa pojavom ikterusa (zuta prebojenost koze i sluzokoza), bilo slucajno u toku sistematskih pregleda. Simptomi se mogu isprovocirati razlicitim egzogenim i endogenim faktorima kao što su fizicki napor, emotivni stres, dijetalne greske, gladovanje, konzumacija alkohola, medikamentozna terapija, operativni zahvati, trudnoca i promene spoljasnje temperature. Najcesci simptomi su: bol pod desnim rebarnim lukom, muka, gadjenje, povracanje, gubitak apetita, nadimanje, proliv ili zatvor. Javljaju se i psihicki i vegetativni simptomi: depresija, razdrazljivost, nervoza, nesposobnost koncentracije paznje, strah, preuvelicavanje subjektivnih tegoba, glavobolja, znojenje, lupanje srca i nesanica. Ikterus je redje kozni, najcesce sluzokozni. Ponekad se registruje hepatosplenomegalija (uvecanje jetre i slezine). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinicke slike, laboratorijskih nalaza, fenobarbitonskog i hipokalorijskog testa. Uglavnom Gilbertov sindrom predstavlja stanje koje je dozivotno, ali benigno i neprogredijentno i ne zahteva ni lecenje ni rehabilitaciju. Ipak neki oblici, koji su praceni intenzivnim simptomima u fazi skoka bilirubinemije zahtevaju izbegavanje provokativnih faktora kao sto su gladovanje, psihicki i fizicki napori i drugo. Ponekad se mogu primeniti sedativi, vitamini B grupe i lekovi koji stabilizuju vegetativni nervni sistem. U slucaju hiperbilirubinemije, preporucuje se izbegavanje aktivnosti koje izazivaju velika naprezanja (nosenje velikih tereta, bodibilding i sl.), a i rezim ishrane treba kontrolisati. Izbaciti preradjevine i sve sto se smatra stetnim. Slobodno moze uzivati u voznji, maratonske (ultramaratonske) razdaljine izbegavajte, sunce ce koristiti, a higijensko-dijetetski rezim treba nastaviti. Mozete se javiti i nutricionisti (dijetologu) koji bi propisao detaljnu dijetu. Kontrolisite velicinu jetre ultrazvucno na dva-tri meseca. Bilirubin proverite ciljano jednom mesecno, a transaminaze jednom u dva-tri meseca. Pozdrav