Poštovani, 20-og januara ove godine sam na VMA operisao bazaliom na bradi.

Poštovani,

20-og januara ove godine sam na VMA operisao bazaliom na bradi. Operisala me je doktorka Gardašević. Posle prve i druge kontrole mi je rečeno da je nadutost i osećaj utrnulosti samo privremen, i da će mi se osećaj polako vratiti. Na zadnjoj kontroli (19-og juna) , mi je odjednom rečeno da to što obamrlost ne splašnjava je rezultat "žrtvovanja nerva" koje je, navodno, bilo neophodno jer masa koja je uklonjenja nije bila mala! Moram da kažem da utrnulost ne samo da nije nestala, nego se prilično pojačala, tj. imam utisak da se čak širi! Počinje od polovine brade pa ide na desno. Kad prstima pipnem desni, tvrdi deo se povećao, u to sam potpuno siguran. Kao da imam komad drveta u ustima, ne znam kako bih to drugačije opisao. Posledica tog pogoršanja je u tome što sve teže i nerazgovetnije govorim! Inače, nikad nisam bio razgovetan, ali ovaj otežani govor je sada veoma primetan. Veoma frustrirajući osećaj! Takođe mi je jedenje otežano, još od dolaska iz bolnice, mogu da jedem samo nešto što je isečeno na manje komade, a zbog utrnulosti nemam jasan osećaj da li mi je nešto ostalo u ustima ili ne! Doktorka mi je prepisala da uzimam magnezijum i rekla je kako je to sve što može da se učini, da bi trebalo da se pomirim sa situacijom. Moje pitanje je da li je moguće da se medikamentozno barem donekle poboljša stanje? Ako ne, da li se može nešto učniti hirurškim putem? To rešenje mi je neprivlačno, ali bolje i to nego da se ništa ne učini!