Imam 18 godina. Moj problem je nezdrava, bolesna atmosfera u kući, u

Ja imam 17 godina i ne mogu da podnesem moje roditelje niti bilo koga u kući, najmlađa sam i najviše se iskaljuju na meni. Imam brata i odvajaju nas, ja stvarno njega volim i nemam ništa protiv njega, dok sa druge strane svi u kući nas odvajaju - ja sam najgora, a on je najbolji... A po čemu? Po tome što on ne izlazi iz sobe, a ja sam sa njima stalno. Majku ne mogu da podnesem više, plačem svako veče. Brat mi se oženio i svi gledaju na njih dvoje kao u Boga. Ako u cjeloj kući isprljaju sve suđe ili nešto drugo, ja sam kriva ako nije oprano. Ja sam za sve kriva, pa evo i večeras očistila sam koliko sam mogla, preumorna sam, spavala sam a i učila. Nisam pomjerila neki veš sa poda i onda su krenuli da se deru oboje na mene. Ne mogu više da ih podnesem, kunem se. Niko ne vidi moje suze, niti bilo šta. Svi vide moju lošu stranu, svađam se sa majkom stalno jer ne mogu da je podnesem prosto. Pitam se zašto me je rodila ako će nas odvajati, a ona to radi najviše! To me boli, ubija me to ali svi misle ti si ljubomorna, ti si bezobrazna, ti si odvratna. Zašto niko ne može da shvati kako me to boli? Eto snajka je vidjela jedina da nas odvajaju i upitala je majku:Zašto to radiš? Ona je samo iznenađeno i pomalo začuđeno pogledala i odgovorila joj:Niko ne odvaja,ona je samo ljubomorna. Znate kako zaboli kada majka kaže mi smo više gledali da pravimo njegov rođendan nego njen, što zaista i jeste tako, meni za rođendan 2-3 drugarice, a njemu 15 ljudi. Gdje je tu pravda? Razmišljam samo da idem od kuće, stvarno i zaista. Guše me ovi zidovi, nemam više ni svoju sobu. Dala sam je bratu kako bi imali svoj mir, a ja…dole sam nesrećna i tužna i povređjena jako, a niko to ne vidi…

Imamo ćerku jedinicu koja ima 25 godina, i radi u privatnoj školi. Otprilike je drugu godinu u nekoj emotivnoj vezi sa svojim dečkom. Od februara ove godine smo supruga i ja osetili i primetili da to više nije naša ćerka, skroz se promenila. Moram napomenuti da je to počelo kad je počela bivati kod njega u kući pokraj NS prvo petak/nedelja, pa onda petak/ponedeljak, i na kraju četvrtak/ponedeljak. On živi sa majkom i sestrom i isto je godište kao naša ćerka. Od juna je postala nepodnošljiva, sve joj smeta, unižava nas na sve moguće načine i to pred njim, a da pritom oboje izbegavaju da nas dvoje roditelja upoznamo njegovu mamu, to ni slučajno. Vrhunac je bio u avgustu, kada je ona posle nekoliko razložnih činjenica napustila stan i otišla kod njega. Da bi posle 6 dana došla sa dečkom i ekipom da iseli stvari iz našeg stana. Na silu je ušla u stan sa njim i još jednim njegovim nazovimo drugom, gurajući me sa vrata. Kad vas neko napadne u vašem stanu vi se naravno branite, tako da sam ih svo troje isterao iz predsoblja. Došla je policija i uz njihovu asistenciju odnela je stvari. Mi o njoj za ovih 35 dana prošlih ne znamo gotovo ništa, jedino preko jednog rođaka, jer je ona izolovana od svoje rodbine i prijatelja skroz od strane tog tipa. Šta nam vi savetujete, da li nešto preko Centra za socijalni rad, ili Policijskse uprave, ili bilo koga, kako bi mi povratili našu kćerku? O kakvoj se tu manipulaciji može raditi, da neko tako zamrzi roditelje. Mi smo šokirani i supruga i ja, i pokušavamo da nađemo izlaz iz ove situacije. Hvala.!