Previše sam emotivna osoba, gotovo me sitnica rasplače, previše obraćam pažnju na sve

Previše sam emotivna osoba, gotovo me sitnica rasplače, previše obraćam pažnju na sve i tako škodim sebi, kako mnogi kažu. Anksiozna sam, previše mislim loše, plašim se i odmah kreće nemir, ne drži me mesto, strepim da će mi se desiti nešto loše i nervozna sam jer ne znam kada da to očekujem. Tu je i panika, nestrpljivost, nekad mrzovolja, palpitacije. Sve se to dešava od kad je moja sestra prešla da živi kod budućeg muža, što je normalno, ali ona me je toliko odbacila, a toliko sam bila vezana za nju i uvek tu za nju, dok ona nije. Uvek sam drugima pridavala više pažnje nego sebi, sada sa njegovom sestrom deli sve, a meni je oduvek branila. Osećam se usamljeno i retko sa kim mogu da podelim ono što me muči. Nekad mi se ne ulazi u sobu, nostalgična sam, žao mi je što ona više nije tu i ne mogu da se pomirim sa tim da tako mora. Molim Vas, pomozite mi da se oslobodim straha i stresa i prevaziđem ovo.