Postovani moja prva trudnoca zavrsila se spontanim pobacajem nakon nekih dva meseca

Postovani moja prva trudnoca zavrsila se spontanim pobacajem nakon nekih dva meseca trudnoce. Zatim sam nakon godinu dana ostala trudna i sve je bilo navodno uredu dok nisam prokrvarila sa, otprilike dva meseca i tada je misljenje lekara bilo podeljeno, jedan je smatrao da to nije uredu, drugi je smatrao da je prerano suditi i dao mi je utrogestan da stavljam vaginalno dva puta dnevno po dve i injekcije da primam (ne secam se naziv injekcija) . Onda je sve bilo uredu i beba se razvijala ali od samog pocetka je bila razlika u razvoju bebe i u tome koliko je zapravo nedelja bila starost trudnoce (na primer: u desetoj nedelji trudnoce beba je bila razvijena za devet nedelja) . Mozda to i ne bi bio toliki problem da se, kako su nedelje prolazile ta razlika nije pela na dve, pa tri i na kraju na 4-5 nedelja razlike. Osim toga, mesec dana pre termina dobila sam visok pritisak koji nisam mogla da spustim ni lekovima pa zbog toga i zbog opasne razlike u razvoju poslali su me u bolnicu gde su mi indukovali porodjaj. Na porodjaju je pritisak skočio jos vise i bilo je vrlo komplikovano ali se na kraju bebac rodio sa 1, 950 gr. Danas je to preslatka, zdrava cetvorogodisnja devojcica. Doslo je neko vreme razmisljanja o drugom detetu, o cemu moj suprug razmislja vise nego ja obzirom da sam jako zabrinuta, uplasena i da nemam dobar osecaj. Moje pitanje glasi, da li bi ste preporucili trudnocu u ovakvoj situaciji? Ako je odgovor potvrdan, da li bi to bila rizicna trudnoca, u kom nivou rizika bi ste je svrstali i kakva ogranicenja bi nastala u tom slucaju? Hvala.