Postovani doktore, vrlo vam hvala na vasem odgovoru. Nisam bila dovoljno detaljna

Postovani doktore, vrlo vam hvala na vasem odgovoru. Nisam bila dovoljno detaljna u mom prethodnom pismu, pa se stoga izvinjavam sto ponovo pisem i potezem istu temu. Zamucenje ocnog sociva uopste mi nije pomenuto u toj klinici nakon pregleda. Receno mi je da sam tipican skolski primer za fuksove promene na ocnom dnu, a sve je to, kazu, posledica visoke miopije. Ja vrlo otezano vidim, citam sa velikim opterecenjem, pitanje je da li cu moci da radim svoj posao, jer ni likove ljudi ne vidim na vrlo maloj daljini, sve se iskomplikovalo. . . Rekli su mi da meni pomoci nema, tj. Da ne postoje tretmani koji bi mi pomogli, niti operativni zahvati niti medikamenti ili bilo kakvi preparati. A sve to s obzitom da sam 95. Godine bila u moskvi na klinici "fjodorov", gde su mi radjene dve operacije na oba oka, vro i skleroplastika, te se smatra da je sve uradjeno sto je moglo, po nasim strucnjacima. Receno mi je, takodje, kako mi preti ablacija retine i glaukom oka. Koliko god sve to bilo tacno, meni ni savest prema sebi i ljudima oko mene niti strah od moguceg pogorsanja ne daju mira, pa eto pitam, da li je ipak moguce da se putem nekih preparata, lekova, vitamina, na bilo koji nacin spreci moguce pogorsanje, da se bar zastiti ovo sto je od vida ostalo, a kamo te srece kad bi se nesto i popravilo. Gde da idem, kome da se obratim? Sta da radim? Strah me je od mogucnosti da izgubim vid, zelim da vidim, i radim, i stvaram. Ne kazem da je to nemoguce i onima koji izgube vid, ali bih volela da i dalje razlikujem svetlost od tame. Sa postovanjem, veliki pozdrav! Katarina