Tegobe koje pominjete mogu odgovarati diskus herniji koja je viđena na MR snimku vratne kičme. Ona vrši pritisak na korene živaca za ruku i cilj lečenja je da se taj pritisak prestane. Pitanje je da li je za ovo potrebna operacija ili samo konzervativno i fizikalno lečenje. O problemima sa vratnom kičmom i indikacijama za operaciju možete pročitati na sajtu Neurohirurgija  preko koga je moguća konsultacija sa snimcima. U globalu operaciju preporučujemo češće kada postoje: značajna oštećenja korena živaca, a pogotovo ako postoji i oštećenje kičmene moždine koja je pored njih; dugotrajan intenzivan bol koji ne prolazi na lečenje; velika diskus hernija ili veliki stepen suženja kičmenog kanala (naravno uz prethodno navedene tegobe). Oporavak živaca nakon te operacije zavisi primarno od toga koliko su oni pre operacije oštećeni. Operacija je rutinska i izvodi se od napred ili od nazad. Rizici su minimalni kada je izvodi neurohirurg koji se ovim često bavi.

Ja često operišem sportiste sa ciljem da se što pre vrate punom treningu i takmičenjima. Naravno na fizikalnom lečenju, nakon operacije, su Vam objasnili zaštitne pokrete i naučili koje stvari da izbegavate pošto opterećuju kičmu. Taj princip važi i za teretanu. Vežbe za duboku paraverterbalnu muskulaturu koje ste tamo naučili ne bi trebalo da prekinete raditi i zamenite ih drugim vežbama u teretani.

Nova operacija se vrši da bi se poboljšalo stanje Vašem tati i da bi se postavila konačna dijagnoza. Više od ovoga je, na osnovu Vaših podataka, teško reći.

Vaš neurohirurg je u pravu i slažem se sa njegovim nalazom. Operacija, kao što sam pisao u jednom od ranijih odgovora, ima nekad i više smisla (zahteva praćenje kavernoma kontrolnim snimanjem). U našoj zemlji se još ne sprovodi stereotaksično zračenje (Gamma-knife), ali mnogi stručnjaci iz te oblasti smatraju da ga nema smisla ni sprovoditi kod kavernoma.

Aneurizma koju pominjete zahteva detaljniju obradu u cilju dokazivanja i praćenja. (CT angiografija ili klasična angiografija -SDA). Potrebno je odrediti veličinu, oblik, rast i druge klarakteristike aneurizme. Ove osobine, kao i i procena da li je aneurizma dosada krvarila, utičnu na odluku o daljem lečenju. Aneurizme ove lokalizacije je moguće operisati. Odluku da li da se to radi i koliki su operativni rizici donosi neurohirurg koji vodi dijagnostiku.

Ne znam o kojoj lokalizaciji aneurizme se radi, ali mislim da trnjenje poglavine i vrata nije povezano sa intervencijom na aneurizmi. Ipak prilikom sledećeg pregleda neurologa napomenite mu ove tegobe i on će pregledom i eventualno dodatnim ispitivanjem pokušati da odredi uzrok.

Da biste shvatili pojmove koje ću objasniti mislim da je najbolje da prvo pročitate članak koji je skinut sa mog sajta Neurohirurgija i objavljen u delu "Aktuelno". Incipijentna dorzolateralna protruzija diska je početna diskus hernija kod koje je deo centralnog dela međupršljenskog diska "ispao ili iscureo" prema spolja i nazad gde se i nalazi koren živca i može ga pritiskati. Ruptura anulusa fibr. je pukotina u spoljnem delu diska kroz koga je deo centralnog diska iscureo. Schmorlova hernija je udubljenje u površinama tela pršljena u kome se nalazi deo diska - taj deo ne vrši nikakav pritisak već je indirektni znak degeneracije diska. Tarlova cista je cista oko korena živca i samo ponekad je toliko velika da vrši pristisak na njega. Da li su protruzija diska i Tarlova cista toliki da zahtevaju operativno lečenje može reći samo neurohirurg na osnovu neurološkog pregleda, snimaka magnetne rezonance i drugih nalaza.