Poštovani, Problemi dijaliznih pacijenata su zaista ogromni i predstavljaju veliku poteškoću i za mnogo razvijenije zemlje. Međutim,treba reći da se brojni od tih problema postepeno,pre ili kasnije,rešavaju,a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života tih pacijenata.Sve ovo se rešava uz velike napore koje čini naše društvo,a sve na predlog i uz pomoć nefrologa.Tako npr. dijaliza je sve kvalitetnija:uvedena je visokoefikasna bikarbonatna dijaliza(ranije bila acetatna),membrane za dijalizu su biokompatibilnije,index K-T/V sve veći,primenjuje se HDF kod sve većeg broja bolesnika itd.Takođe je značajno bolje rešen problem anemije primenom eritropoetina-od pre dve godine sa 60% pacijenata ga prima redovno.Značajno se radi na poboljšanju pristupa za dijalizu (Gore-tex proteze),sve više se unapređuje peritoneumska dijaliza itd. Cilj nefrologa u Srbiji je da što pre i što intenzivnije zaživi najbolji način lečenja ove bolesti-transplantacija bubrega. Uprkos svemu,brojni problemi a o kojima ste Vi već govorili(prostor,kadrovi,C hepatit,pojedini lekovi itd.)ostaju,ali ih je sve ređe i sve su manje značajni. Želim da Vas uverim poštovani gospodine da nefrolozi,zajedno sa našim društvom tj. fondom,čine i činiće ogromne napore da se i preostali problemi reše,shodno mogućnostima društva.Hoću da mi verujete da mi nefrolozi imamo ogromno razumrvanje od strane naše države tj. fonda.

Operacija vađenja obolelog bubrega je dosta opsežna i često komplikovana.Zbog toga i relativno često dolazi do infekcije rane sa pojavom gnoja.Razloga za to ima dosta:nesterilan rad,bolničke infekcije nakon hirurške intervencije zbog rada nedovoljno sterilnim instrumentima,neadekvatno ili čak neprimenjivanje odgovarajućih antibiotika,infekcija samog bubrega(gnoj u bubregu)itd.Zato je neophodno redovno kontrolisati sterilnost sale,instrumenata i dr kao i uzimanjem briseva sa tih površina.Ukoliko se nađu neke klice(npr. Pseudomonas) te hirurške sale se privremeno zatvaraju. Kamen u drugom bubregu je drugi problem kod Vaše majke.Neophodno je da se redovno prati i adekvatno leči(infekcija,zastoj itd)kako ne bi bio oštećen i drugi bubreg.Preparati"uriflow"ili "rowatinex" mogu imati određenog značaja u lečenju,ali treba reći da za većinu kamena u bubregu ne postoji lek koji će rastvoriti kamen.

Lečenje kamena u bubregu "laserskom metodom" je moguće i,ukoliko se stručno i kvalitetno uradi,veoma je bezbedno i uspešno.Komplikacije najčešće nisu tako česte i ozbiljne. Međutim,o načinu lečenja kamena u bubregu(operacija ili "razbijanje" tzv. ESWL metodom) odlučuje urolog ili radiolog,koji to rade.Postoje određene lokacije kamena i veličina kada to laserski nije moguće pa je neophodna operacija.To se može videti na rentgenskim snimcima ili pri ultrazvučnom pregledu,pa je neophodna predhodna konsultacija sa ordinirajućim urologom.

Policistična bolest bubrega je nasledna bolest što znači da je neko u Vašoj familiji,od Vaših predaka bolovao od ove bolesti. Pošto je to nasledna bolest,ona se i ne može izlečiti.Međutim,dobra je stvar da je ipak otkrivena na vreme.Neophodno je adekvatno lečiti prateće bolesti,koje idu sa ovom bolešću: povišen krvni pritisak,infekcije mokraćnih puteva,krvarenje u mokraći i dr.Takođe se moraju izbegavati lekovi koji oštećuju bubrege(npr. Gentamycin).Način života i ishrane takođe usporavaju slabljenje funkcije policističnih bubrega.Izbegavati preteran fizički napor,preveniranje infekcija,a ako je bubrežna funkcija oslabljena(povišena urea i kreatinin u krvi)smanjiti unos belančevina životinjskog porekla u ishrani.

Nažalost,moram Vam reći da ne postoje specifični lekovi za smanjenje ureje i kreatinina u krvi na normalne vrednosti u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji.Razlog za to je bolest bubrega koja je uništila strukture bubrega koje izbacuju višak ovih supstancija. Međutim,moram Vam reći da nije sve izgubljeno.Neophdno je usporiti progresiju bubrežne bolesti,pa samim tim i bubrežne slabosti.To se postiže dobrom kontrolom krvnog pritiska i šećera(ako ih imate),redovnim kontrolama,izbegavanjem većih dijetnih ekscesa i fizičkih napora,kao i lekova koji oštećuju bubrege itd.Takođe,neophodno je primenjivati ketoproteinsku dijetu sa manje belančevina životinjskog porekla: za 1/4 manje mesa,mleka,jaja,sira itd,a unos soli zavisi od toga da li imate otok i povišen krvni pritisak.Na ovaj način će se sigurno usporiti progresija bubrežne bolesti i bubrežne slabosti.

Kod postojanja početne hidronefroze desnog bubrega operacija nije potrebna.Neophodno je najpre svim nefrološkim metodama utvrditi da li ona zaista postoji,pa onda da se otkrije koji je uzrok doveo do nje i da se po svaku cenu taj uzrok otkloni.Takođe je neophodno redovno praćenje i tek ako ugrožava funkciju bubrega,onda se razmišlja o hirurškom lečenju(eventualno postavljanje nefrostome ili nesto drugo).

Koliko je meni poznato lek "Esidex" se ne može kupiti u našoj državi,a ima dosta lekova za "pojačavanje izlučivanja urina iz bubrega":Lasix,Diunorm,Yurinex,Lometazid,Aldactom i dr.

Ukoliko su laboratorijske analize(krvna slika,mokraća,ureja i kreatinin u krvi) u fiziološkim granicama,a ultrazvučni pregled bubrega normalan,Vaši bubrezi su zdravi i otkazivanje bubrega sigurno nemate.Bolovi u slabinama mogu poticati i od strane bubrega(npr. pesak u bubrezima koji Vam je otkriven ultrazvučnim pregledom),ali mogu poticati i od strane drugih struktura(kičma,mišići itd). Razlog za temperaturu do 37,2 stepena moraju doktori potražiti i od strane drugih organa,uključujući i detaljnije ispitivanje bubrega.

Slabljenje funkcije presađenog bubrega može biti uzrokovano brojnim faktorima kao što su:hronično odbacivanje bubrega,obnavljanje osnovne bolesti a koja je bila prisutna na njegovim bubrezima,lekovi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja itd.Neophodno je dakle utvrditi razlog pa prema tome odrediti terapiju. Nažalost,moram da Vam kažem da vrednost ureje i kreatinina u krvi koje ste naveli(pogotovu ako se održavaju i duže traju) ukazuju na odmakli stadijum hronične bubrežne slabosti. Ipak,nije sve tako loše.Sada možete,zajedno sa Vašim nefrologom,raditi na usporvanju progresije hronične bubrežne slabosti i što duže odložiti početak lečenja dijalizama:dobro kontrolisati krvni pritisak,izbegavati primenu lekova koji oštećuju bubreg,keto-proteinska ishrana itd.

Iz pitanja se ne vidi koje su nefrološke dijagnostičke procedure primenjene u postavljanju dijagnoze koju ste naveli u Vašem pismu.Ja mogu predpostaviti da je to samo na osnovu ultrazvučnog pregleda bubrega,što najčešće nije dovoljno.Da bi se postavile napred navadene dijagnoze neophodno je uraditi dinamsku scintigrafiju bubrega sa klirensom svakog bubrega ponaosob i intravensku pijelografiju. M.Hashimoto moše imati nekog uticaja na funkciju bubrega,ali se sigurno ne radi o sistemskoj bolesti.