Prof. dr Svetislav Kostić
Prof. dr Svetislav Kostić
Nefrologija
Dr Kostić je specijalista interne medicine tačnije nefrologije. Završio je osnovne studije kao i specijalizaciju na Medicinskom fakultetu u Nišu, na kojem danas radi kao redovni profesor. Oblasti istraživanja doktora Kostića su nefrologija, hemodijaliza, hronična bubrežna insuficijencija, peritonealna dijaliza i transplantacija bubrega.
NišJezici: Srpski, Engleski
Zakažite pregled
O lekaru
Dr Svetislav Kostić je specijalista nefrolog u Nišu.
Završio je osnovne studije kao i specijalizaciju na Medicinskom fakultetu u Nišu, na kojem danas radi kao redovni profesor.
Stručna usavršavanja obavljao je u bolnicama u Parizu i u Lionu u Francuskoj, gde je dobio i diplomu ASSISTANT ENTRANGER od strane Univerziteta. Dr Svetislav Kostić se takođe usavršavao u Pragu na Institutu za kliničku i eksperimentalnu medicinu iz oblasti nefrologije, dijalize i transplantacije.
Oblasti istraživanja doktora Kostića su:
- nefrologija,
- hemodijaliza,
- hronična bubrežna insuficijencija,
- peritonealna dijaliza,
- transplantacija bubrega.
Dr Kostić je učestvovao u realizaciji brojnih naučno- istraživačkih projekata, objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova u domaćim I inostranim časopisima, a koautor je u tri udžbenika. Izuzetno aktivno je učestvovao u otvaranju brojnih centara za dijalizu u Srbiji i Crnoj Gori.
Za svoj uspešan rad dobijao je u više navrata brojna priznanja od strane Instituta za nefrologiju i društveno političkih organizacija.
Pregled kod dr Svetislava Kostića možete zakazati pozivom na broj 063/687-463 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.
Ordinacije
Cenovnik
Lekar još uvek nema definisane cene usluga. Pozovite Stetoskop booking radi više informacija.
Cenovnik
Naziv uslugeCena:Specijalistički pregled profesora nefrologa6.000 RSDKontrolni pregled profesora5.000 RSDUltrazvuk bubrega i mokraćnih kanala4.500 RSD
Cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati u zavisnosti od složenosti procedure.
Radno iskustvo
Redovni profesor, Medicinski fakultet u Nišu
Katedra za internu medicinu
"Heduardo Herriot hospital", Lion, Francuska
Stručno usavršavanje.
"TENON" hospital, Pariz, Francuska
Stručno usavršavanje.
Institut za bubrežne bolesti, Prag
Klinički centar - Ljubljana, Slovenija
Bolnica "Josip Kajfeš", Zagreb
Vimedic
Nefrolog.
Obrazovanje
Medicinski fakultet u Nišu
(1972) Osnovne studije.
Doktorat, Medicinski fakultet u Nišu
(1991) Doktorska disertacija.
Magistar, Medicinski fakultet u Nišu
(1983) Magistarski rad.
Članstva
European Dialysis and transplantation Association - EDTA
International Society of Artificial Organs - ISAO
Yugoslav Society of Nephrology
Lekarska komora Srbije
Član.
Udruženja lekara Srbije
Član.
Ocene i iskustva
5.0(1 ocena)
RJ
R. J.
5. 9. 2026.
Zadovoljni
Preporučuje lekara
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Svi odgovori doktora (460)
?
Pitanje #87713. 8. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Povećanje ureje i kreatina u krvi sigurno znači slabljenje funkcije bubrega, a ono može biti akutno-trenutno nastalo, npr dehidratacijom, pa se nakon korekcije poremećajai normalizuju vrednosti ureje i kreatinina u krvi. Ukoliko je hronično, što se moše dokazati, pre svega ultrazvučnim pregledom bubrega, onda se mora otkriti uzrok, tj. bolest koja je dovela do toga(hipertenzija, dijabetes, glomerulo ili pijelonnefritisitd), pa da se te bolesti leče, i tok hronične bubrežne slabosti, radi usporenja progresije.Iz pisma se ne mogu videti ti podaci i zato je nemoguće tačno odgovoriti samo na osnovu podataka koje ste naveli.
?
Pitanje #87402. 8. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Nalazi koje ste naveli u pismu su uglavnom u fiziološkim granicana, niste dali nalaz mokraće da se viidi da li sada postoji infekcija mokraćnih puteva. Monociiti koji su povišeni, bolovi u trbuhu i povraćanje mogu biti u okviru neke eventualne virusne infekcije, koja je verovatno relativno brzo, možda čak i bez terapije brzo prošla i nije ostavila neke posledice. Ipak potrebno je uraditi eho bubrega i pregeled mokraće.
?
Pitanje #866631. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Potkovicasti bubreg je urodjena ali ne tako cesta anomalija, koja se najcesce otkriva slucajno ili ako daje neke probleme, kao sto je infekcija ili kamen u bubregu, sto je i bio slucaj sa Vasom prijateljicom.Skener koji je uradjen pokazuje ureterohidronefrozu jedinog funkcionalnog desnog bubrega, a to zahteva dodatno pre svega urolosko ispitivanje, a pre svega cistoscopiju i&ili retrogradnu uretro pijelografiju, koja 'e tacno pokazati uzrok toj ureterohidronefrozi. Vasa prijateljica je uplasena ybog togfa sto joj je receno da ne placa skener -participaciju, kao da ima tumor mokracnih puteva, ali mislim da za sada nema razloga za strah, posto se samo na osnovu te metode ne može postaviti sigurna dijagnoza tumora, ali se slazem da je neophodno dalje nefrolosko i urolosko ispitivanje, ali u nekom od Klinickih centara (Nis, Beograd itd)
?
Pitanje #866231. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Svaka agresinija metoda ispitivanja, gde spada i cistoscopija,nosi rzik infekcija o kojima goovorite, ali to postoji i kod hiruskih intervencija. Medjutim, takodje postoji rizik i za osoblje koje te metode izvodi, koji je ipak za njih manji. Zahvaljujuci merama prevencije koje se preduzimaju za njihovo izvodjenje rizik, iako postoji, veoma je mali, skoro zanemarljiv, pogotovu za ozbiljnije infekcije, kao sto je HIV infekcija ili infekcija virusom hepatitisa. Od infekcija moguce je jedino infekcija mokracnih puteva(nespecificna), ali koja se i prevenira prethodnim davanjem antibiotika, koji se uzimaju jos koji dan posle intervenccije. Inace cistoscopija se izvodi istim aparato kos svih pacijenata, uostalom kao i gastoskopije i druge endoskopske metode, li se aparati prethodno dobro sterilisu, a zatim mogu da drze u antisepticnim rastvorima koji ne dozvoljavaju razvoj mikroorganizama. Zbog toga kod osoba sa ocuvanim imunitetom i ne dolazi do infekkcija.
?
Pitanje #864031. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Vraćanje mokraće iz bešike u uretere može predstavljati ozbiljan problem i zato ga je neophodno redovno pratiti. To je najčeće obostrana urodjena anomalija i može se uspešno korigovati. Medjutim, pošto je kod Vašeg detteta to jedostrana pojava, dete nema tegobe(infekcije), najverovatnije da nije ništa ozbiljno i da je potrebno samo praćenje i da će se to završiti dobro. Ukoliko se posumnja na postojanje refluksa konsultovati pedijatrijskog nefrologa i urologa.
?
Pitanje #857530. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Refluks je jedna anomalija koju treba redovno pratiiti i lečiti, lekovima ili hiruški.Pošto se kod Vašeg deteta radi o blažoj formi, verovatno će to lečenje lekovima dati dobre rezltate, ali su neophone redovne kontrole i malo duža terapija, a to zaviisi i od toga kako će se refluks ponašati na datu terapju. Na osnovu oonoga sto ste vi opisali, prognoza za tu vrstu poremećaja je dobra.
?
Pitanje #832225. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
U Vašoj situaciji je je dobro koristiti lekove koji se koriste i za lečenje povišenog pritiska i srčanih problema. Tu spadaju tkzv. ACE inhibitori(Monopril), blokatori kalcijumskih kanala(Monodipin), lekovi za izmokravanje i drugi, tako da priitisak držite u vrednostima do 13o/80. Teško je ovako, bez pregleda i praćenja pacijenta dati najbolju preporuku, pošto je reakkcija jako individualna, ali je bitno da terapju redovno uzimate ako treba da je vaš nefrolog i izmeni, ali da priitisak bude u gore navedenim granicama.
?
Pitanje #828324. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Bolovi u krstima nakon unošenja veće količine tečnosti ne ukazujua na mikrokalkulozu, tim pre što nemate drugih tegoba i što nalaz u urinu normalan. Ipak poželjno je uradiiti eho bubrega.
?
Pitanje #820222. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Melena(crna kao katrna stolica), je znak krvarenja u želuci ili donjem delu jednjaka, ali ne i znak krvarenja iz nižih pertija digestivnog trakta. Ako gastroskopijim nije nadjen uzrok(čir na želuucu) to ne znači da uzroka i nema, mogu biti to uremijska ostećenja malih krvnih sudova želuca, kojih ne mora biti uvek, pa se ne mogu i viudeti gastroskopijim. Možda treba vediti da li pacijent uopšte ima melenu. U svakom slučaju zaslužuje ozbiljnije gastroenterološko ispitivanje, proceniti funkciju jetre, stanje koagulacije i kontrolisati količinu heparina na dijalizi. Ukoliko melene tj. krvarenja postoje i ne mogu se rešiti na drugi nači, a pri tome anemija bude sve izraženija preporučuje se i prevodjenje na peritonealnu dijalizu.
?
Pitanje #815821. 7. 2008.
Svetislav KostićSpecijalista interne medicine - nefrolog
Giht je bolest koja nastaje kao posledica nagolilavanja mokraćne kiselina u organizmu. Mokrćna kiselina nastaje kao posledica metabolisanja belančevina u organizmu i sav njen višak se izlučuje bubrezima.Ukoliko se to ne desi ona se nagomilava u krvi i može oštetiti bubrege izglobove. Ako se readi o hroničnom povećanju mokr. kiseline uzima se lek Alopurinol, pod kontrolom lekara, a savetuje se ishrana sa manje belančevina, o čemu se treba konsultovati sa dijetetičarom. Lečenje je dugotrajno, skoro dožiivotno uz redovne kontrole i podešavanje doze leka, pa čak i privremenog prekida uzimanja, ako je nalaz mokraćne kiselina u krvi dobar.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.