Promena koju opisujete bi mogla biti mesto gde nerv probija beonjaču ili neka urođena melanocitoza (mladež) ili melanoza vežnjače. Niste naveli gde se nalazi promena, koliko je velika i da li prominira iznad nivoa. Savetujem da se uradi pregled oftalmologa.

Najčešći simptomi su floteri, svetlaci u vidnom polju, iskrivljena slika kao i osećaj da se gleda kroz zavesu i na kraju pad vidne oštrine. Ukoliko imate neki od ovih simptoma svakako bi trebalo uraditi oftalmološki pregled. 

Poštovani,
Ukoliko je crvenilo samo na jednom oku, i traje unazad nekoliko dana, bilo bi najbolje uraditi pregled.
a ukoliko je to hronično, najverovatnije je u pitanju pucanje suznog filma usled dugotrajnog gledanja u ekran, svakako bi trebalo onda ispitati i stanje suznog filma testovima za suvo oko.
Pozdrav

Poštovani,
Operacijom se može korigovati jedan od problema, ali sada postoje i savremenija multifokalna sočiva, sa kojim biste mogli rešiti i dioptriju za daljinu i za blizinu. Operacija može biti ili lasersko uklanjanje dioptrije ili ugradnja intraokularnog sočiva.
svakako postoje i multifokalne naočare ili kombinacija kontatktnih sočiva za daljinu i naoačre za blizinu preko sočiva.
pre bilio kakve intervencije bilo bi dobro uraditi kompletan oftalmološki pregled.
Pozdrav

Poštovani,
Niste naveli da li ste promenili proizvođača kontaktnih sočiva, ili eventualnoo rastvor u kome ih držite, ili niste dobro isprali fiziološkim rastvorom pre stavljanja na oko?
svakako bi trebalo baciti ta sočiva koja vam ne prijaju, ukoliko se tegobe ponove, trebalo bi posetiti oftalmologa.
Pozdrav

Poštovana,
Ne mora značiti da se radi o progresivnom propadanju vida. Svakako bi trebalo ponoviti kvp, kao i oct za 3 do 6 meseci.
Pozdrav

Poštovana,
Terapija je adekvatna, svakako bi trebalo da idete na mesečne kontrole kada bi trebalo da se vidi da li je intervencija laserom neophodna. Niste mi naveli da imate dijabetes, koliko dugo i na koji način ga regulišete. Takodjer od značaja su i vrednosti hba1c.
Pozdrav

Poštovana,
Pleomorni adenom suzne žlezde je načešća lakrimalna benigna neoplazma, naročito u srednjim godinama života. Maligna alteracija se dešava manje od 3% u prvih 10 godina, a 10-20% u 20 godina.
nastaje od epitelnih i mezenhimalnih ćelija i širi se u očnu duplju.
kliničke osobine su blaga protruzija, koja gradaciono raste, kao i prateći bol, otok gornjeg kapka, duple slike, pozadi se mogu videti horoidalni nabori, kao i eventualna promena refrakcije.
dijagnostiku ste uradili po potrokolu, prvo se radi ultrazvuk oka (koji daje promene srednje do visoke reflektivnosti) i /ili ct ili mri (gde se vidi ekspanzivni proces u obe očne duplje, pritisak na očne jabučice, dobro ograničen nodularni tumor, sa kalcifikacijama oko 3% )
terapija je hirurška - uklanjanje tumora u celosti je po potrokolu
diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir adenoidni cistični karcinom i mukoepidermoidni karcinom. (ali kod njih se najčešće vidi razaranje kosti)
Pozdrav

Pretpostavljam da se radi o mladoj osobi (do 45te godine života) čija je gore navedena dioptrija za daljinu, tako da su saveti sledeći za rad sa računarom:
- namestite monitor tako da centar ekrana bude niži za oko 10 do 20 centimetara od visine očiju,
- podesite udaljenost ekrana od očiju na 50 do 60 centimetara.
- položaj monitora podesite tako da je što manja refleksija upadnog svetla iz okoline u pravcu oka
- nikad nemojte raditi u potpunom mraku.

Poštovana,
Centralna serozna retinopatija je oboljenje oka koje se najčešće javlja kod srednjovečnih muškaraca, ali se može javiti i kod žena. Karakteriše ga curenje tečnosti u tačku najjasnijeg vida, zbog čega nastaje zamagljeni ili iskrivljeni vid (metamorfopsija) , kao i centralno slepilo. Dijagnostički najefikasniji metod je fluoresceinska angiografija, putem koje je kod vas i postavljena ta dijagnoza.
centralna serozna retinopatija ima dobru prognozu. Kod više se od 90% pacijenata kroz šest meseci se vrati vid 0, 5 ili bolji. Neke vidne abnormalnosti, kao što je iskrivljen vid, oslabljen noćni vid, mogu se zadržati čak i ako je vidna oštrina dobra.
što se tiče terapije, laserfotokoagulacija je rizičan metod, zato što se sve dešava u tački najjasnijeg vida, te bi se ona tom prilikom mogla trajno oštetiti. Obzirom da je povećana incidenca javljanja ovog oboljenja kod osoba sa povišenim nivoima kortizola- hormona stresa, terapija se uglavnom svodi na promenu načina životnog stila.
niste mi naveli kada je oboljenje počelo, koje kapi ste stavljali u oko, da li ste sada pod kortikosteroidnom terapijom?
takodjer neka novija saznanja dovode u vezu ovo oboljenje sa postojanjem helicobacter pylori, tako da bi bilo od značaja da uradite dodatnu dijagnostiku, ukoliko već niste.


Pozdrav