poštovana, bez potvrde proizvodjača da li se radi o implantatu koji je bezbedan za snimanje magnetnom rezonancom ili nije nemojte se nikako podvrgavati tom pregledu.

Poštovani, ukoliko se radi o prelomu kalkanusa, kao i za svaki drugi prelom, neophopdan je gips, osimm ukoliko se radi o prelomoma koji su operativno čvrsto fiksirani metalnim implantatima, mada se i tada nekada koristi i gips.

Poštovana, na osnovu opisa nije moguće sa sigurniošču reći io čemu se radi, mada prema vašem opsiu liči na postojanje prekobrojne koščice stopala, koja se javlja sa unutrašnje strane stopala. Potrebvan je pregled dečjeg oprtopeda i rendgenski snimak stopčala da bi se ustanovilo o čemu se tačno radi i spreovela odgovarajuća terapija.

Poštovani, kod dece sa posebnim potrebama nije neuobičajeno da postoje i deformiteti stopala. smetnje hoda su obično posledica osnovne bolesti, ali deformitet može dodatno da utiče na hod, posebno ukoliko se javljaju žuljevi ili rane na mestima velikog pritiska. Potrebno je da se dete pregleda u7 ustanovi u kojoj rade dečji ortopedi koji se bave lečenjem dece sa ovakvim poremećajem (Beograd, Niš, Novi Sad). nakon toga i eventualnoh doadatnih ispitivanja bi se donela odluka da li se operacijom može dobiti poboljšanje hoda.

Poštovana, ukoliko je sitacija onakva kako je opsiujete, od vadjenja polomljenog šrafa može biti veće štete nego koristi. Ukoliko se šraf pojavi blizu površine kosti, ili probije kroz kost (kažete ima tendenciju pomeranja prema peti), ili počne da stvara tegobe, uima smisla pokušati sa njegovim vadjenjem. U supronom ne bih savetovao poklušaj vadjenja polomljnog šrafa, jer se često šrafovi posle ugradnje uopšte i ne vade.

Poštovana, rezultat lečenja koji je postignut do sada, prema Vašem opisu, je sasvim zadovoljavajuć. Ukoliko Ahilova tetiva \"zateže\", i ako ne omogućava dovoljan obim pokreta dorzifleksije ( podizanja stopala naviše), postoji više mogućnosti da se taj problem reši. Jedan je da se nastavi sa fizikalnom terapiujom i prienom longeta još nekoliko nedelja. Druga mogućnost je da se odmah uradi mala intervencija produženja ahilove tetive. Ukoliko se to ne pokaže dovoljnim, potrebno je da se operacija proširi popuštanjem i drugih struktura koje zatežu. Posle intervencije se nosi gips nekoliko nedelja, a zatim se nastavlja sa fizikalnom mterapijom i nošenjem ili Deis_Browne-ove šine sa cipelicama ili plastične longete (što donekle zaviosi od slučaja i od izbora doktora koji lečenje sprovodi). Za odluku o načinu daljeg lečenja neophodan je pregled pacijenta. U principu, ukoliko se sa 5-7 gipseva ne postigne zadovoljavajuće \"istezanje\" ahilove tetive, ja se odlučujem za njeno produženje minimalnoinvazivnom tehnikom.

Poštovana, Iz Vašeg pisma ne mogu da razumem pojedine delove. Naime, navodite prelom nadlaktice u uzrastu od 2 godine, a na otpusnom pismu piše TU radii, što se odnosi na kost podlaktice. Takodje mi nije jasno kada je uradjena operacija, pretpostasvljam pre 4 godine, kada je i postavljena dijagnoza na magnentnoj rezonanci. najzad, nemam nikakvih podataka o vrsti operacije koja je tada uradjena. U svakom slučaju, pokušaću da Vam odgovorim. Cista je dobroćudna šupljina u kosti ispunjena tečnošću. Njeno prisustvo može da oslabi kost, zbog čega se lako javljaju prelomi. Ponekad se javljaju bolovi. Postoji više vrsta cisti koje se mogu javiti u kosti. Ima više načina hirurškog lečenja ciste, u zavisnosti od njene lokalizacije i veličine, koa i od odgovora ne prethodno lečenje. Jedan od njih je hirurško otvaranje ciste, njeno čišćenje i ispunjavanje bilo prirodnom kosti (koja se može uzeti od samog pacijenta, sa neke druge kosti - ovo je vrlo teško izvodljivo kod dece, moguće je samo za manje ciste; ili iz banke kostiju - što ja ne preporučujem kod dece osim u uzuzetniom slučajevima), ili različitim veštačkim materijalima -veštačka kost. U principu, u slučajevima kada postoji promena i posle operacije, ispunjavanje šupljine nekim visdom kosti je obično neophodno. Za precizniji odgovor mi je potrebno više podataka.

Postoji mogućnost ispravljanja ovih deformiteta sa rastom, što se najintenzivnije dešava do oko 7 godine, potom sporije do kraja rasta. Savetujem da nastavite sa nošenjem ortopedskih uložaka, hodanjem bez obuće po neravnim podlogama i nošenjem odgovarajuće obuće. Ukoliko deformiteti ostanu i predstavljaju problem, postoji mogućnost operativne korekcije.

Bol i osećaj nestabilnosti kolena pri silasku niz stepenice i hodu nizbrdo mogu da budu znak povrede miniskusa. Potrebno je da Vas pregleda oprtoped i odredi da li je potrebno dalje ispitivanje, mirovanje ili fizikalna terapija

Odgovor na dodatak pitanja je sadržan u dogovoru na prvo pitanje