Dr Dragana Krasić

Patim od shizoafektivnog (f25. 1) poremecaja. 5 godina se lecim u imz-u palmoticeva 37. Problemi su poceli sa 17 godina u vidu pogresnih verovanja u neke stvari, bolova u ledjima, povlacenja iz drustva. . . . Pre toga sam trenirao atletiku, bio djak generacuje osnovne skole, omiljen u drustvu. . . . Koristim terapiju: zalasta 0+0+1 10 mg seroxat 1+1+0 20 mg rivotril 1+1+1 2mg i osecam se dosta dobro. Pre toga sam koristio rispolept-constu 37. 5 mg koja mi nije pomagala. Tegobe su bile: socijalno povlacenje, psihogeni bolovi u ledjima, nesredjene misli, apatija, pasivnost. Ovih tegoba danas nema, ili ponekad u maloj meri i kratko traju. Pitanje: dali bi metoten mogao vise da mi pomogne od zalaste, i ako mozete da mi napravite komparaciju izmedju ova dva leka, tj da mi objasnite kod kojih simptoma se primenjuje jedan odnosno drugi. Imam 25 godina, pusac sam, ne konzumiram alkohol. U porodici brat od tetke psihijatijski bolestan (ne leci se) . Ja sam jako"zapeo " za taj metoten da ga probam. Da li je to dobar lek.

Postovani prosle godine posle price o zeni koja je naudila svom detetu i mog razmisljanja o njoj i zasto je to uradila javio mi se strah da i meni to moze da se desi. Od tada imam strah od noza i napad panike pracen uznemirenjem zeluca, lupanjem srca i stezanjem u grlu. Posetila sam psihijatra i dobila terapiju koja mi pomogla da ne razmisljam o tome. Ostao je problem sa nervozom u zelucu, lupanjem srca istezanjem u grlu. Kako da prevazidjem i ovaj problem. P. S. Zivim u srecnom braku i imam zdrave bliznakinje.

Pozdrav. Želeo sam da pitam, imam dijagnozu f 32, pijem 1 lorazepam 2. 5 mg i 1 seroxat 20 mg ujutru, a uveče pola lorazepama 2. 5, i pola rispolepta 1 mg, znachi 0. 5. Imam 17 godina. Može li neko da mi kaže kakva je to dijagnoza i koliko to može da traje, sobzirom da sam odlučio da se promenim, krenuvši od kontakta sa ljudima, mislim na više priče, više aktivnosti i manjih ciljeva, i lenjost skroz hoću da ugasim. . . Ne želim da ppirčam od čega je sve poteklo, da ne dužim, al evo, umro mi je otac kad sam imao 11 godina, i pušio sam travu neke 2 godine, 7 i 8 razred, al ne svaki dan. . . Pls neko da odgovori

Poštovana, moju tugu i bol vam nemogu ni opisati ni objasniti samo bih vas zamolila za mali savjet. Prije 7 mjeseci nesretnim slučajem sam izgubila kćerku kojoj je bilo 17 god. Sve traume vam nemogu opisati, idem kod psihijatra pijem lijekove ali vjerujte mi da ne postoji lijek koji umiruje. Ja se zaista borim sa svojom psihom i tugom jer imam i sina kojem je 14 god. On ima želju da mu rodim brata ili seku jer neželi ostati sam poslije nas. I ja i muž imamo istu želju jer smo privrženi djeci kao i svi roditelji i mi smo velike žrtve za našu djecu. To nam ne polazi za rukom ali i svjesni smo našeg psihičkog stanja i vjerujemo da će nam bog ipak uslišiti molitve. Ali sad me hvata panika, da li ću ja to moći psihički izdržat poslije svega. Moja dr. Mi savjetuje da o tome nemislim, da se opustim da bi uspjeli dobiti bebu. Meni je 37 god. A mužu 40. Dajte mi savjet kako da nemislim i kako da otklonim strah, ipak davno sam i radjala, mislim da sam spremna ali. . . Pomozite mi molim vas da uspijem dobiti bebu i pokušati unijeti bar malo života u naš dom. Ginekološki je sve u redu, osim male upale koju sam sanirala al čekam kontrolu da dr. Potvrdi i da opet pokušamo. Unaprijed vam se zahvaljujem u nadi da ćete mi bar pozdrav poslati jer i to puno znači. Hvala

Zamolila bih vas za odgovor i ujedno zalim sto mi nije na raspolaganju strucnjak kao sto ste vi! Moje pitanje: da li je moguce da se zbog opterecenosti za razne bolesti i na nervnoj bazi javljaju opstrukcije pluca? Rekli su mi da je zbog alergije na jaja ali i pored izbacivanja iz ishrane i dalje mi je lose? Dosta sam pod stresom i oduvek imam znake hipohondrije! Hvala vam!

Muz ima atrofiju velikog i malog mozga - utvrdjeno na mr psihicke probleme izrazene prema blizoj okolini koje porice i prebacuje na druge, ima aritmiju, trenutno jako otrcene, poplavela potkolenice, blagu amneziju. Koristi cardiopirin, cavinton, oicamid, rispolept, lorazepam, pada u depresiju izrazenu placem. Kakvi su potrebni jos pregledi da bi se ustanovila progresija bolesti i mozda dodatni lekovi. Puno hvala!

Interesuje me da li postoji mogucnost tretmana kognitivno-bihejvioralnom terapijom putem telefona ili interneta, posto zivim u banja luci. Hvala!

Postovana dr bojana, da li biste mogli reci nesto vise o ''homoseksualnoj panici'' tj. O strahu da se ne postane homoseksualac?! Kako se u psihologiji to prevazilazi i leči?! Mene taj strah drzi vec neka dva meseca i bitno utice na kvalitet mog svakodnevnog zivota - jer stalno imam ''navalu'' ruznih misli: protiv kojih se ''borim''! Moram reci da sam sa devojkom tri godine u vezi i da do sada nikakvih problema u mom / nasem seksualnom zivotu nije bilo - kao sto ih nema ni sada - jer i uprkos tom ''strahu'' i tim mislima imamo normalne seksualne odnose! Na nekom sajtu sam procitao da je to vrsta opsesivno-kompulzivnog poremecaja i da moze proci i samo od sebe: bez ''mesanja'' doktora! Sta mislite sta je kod mene u pitanju? Jos da napomenem da nikada nisam imao sklonosti ka istom polu niti neka iskustva! Pre ove veze imao sam vezu od godinu i po dana sa devojkom i isto je sve sasvim normalno u nasem seksualnom zivotu funkcionisalo. U mojoj psihi je sve je bilo o. K. Do pre dva meseca! Sta se tada desilo? Otkud taj strah iznenada? Hvala unapred! Pozdrav

Postovani, molila bih za savet u vezi sa mojim psihickim stanjem. Mislim da zapadam u hipohondriju, a nekako ne umem se izboriti sa time. Jos kao mala sam bila previse osetljiva i nekako zainteresovana i previse za sve stvari pa i raznorazne bolesti koje su povremeno pogadjale decu, a onda kod mene izazivale strahove. Ali je sve to nekako lako prolazilo. U medjuvremenu sam ja bila popularno, druzeljubivo dete i tinejdzer, bez nekih vecih zivotnih problema. Cak su se i ti moji strahovi nekako potpuno izgubili i evo sve do sada (a sada mi je 32god) nisu bili prisutni. Inace me svi smatraju i vide kao jaku, samostalnu i uspesnu osobu. I iskreno i ja sebe posmatram tako. Medjutim. . . . Pre 6 meseci mi je na porodjaju umrla beba, devojcica koju smo i suprug i ja ocekivali sa velikom zeljom i radoscu. Prva tri meseca nakon toga sam provela istrazujuci uzrok njene smrti, a zatim krecu moji psihicki hipohondarski problemi. . . . Najpre problemi sa crevima-ubrzani tempo defekacije, cesti prolivi su me doveli do toga da sam nekoliko meseci bila opsednuta time da imam krona ili u. Kolitis. . . . Svi pregledi i sve ok. Zatim smena bolesti i poviseni pritisak usled kojeg dobijam napade panike i strah od srcanog, mozdanog udara. Za nekoliko minuta sam u stanju da sebe 'dovedem' do onesvescivanja od straha. . . . Onda trnjenje ruku koje odmah povezujem sa multiple sklerozom (drug mi boluje od toga pa malo vise znam) . . . . I tako u krug. Sve sto cujem ili vidim nekako projektujem na sebe. Suprug je lekar i pricamo cesto na ovu temu, jasno mi je sve dolazi iz moje glave, ali ne umem da se dogovorim sa sobom i prestanem da samu sebe opsedam. . . Trudim se da radim, ali strah je uvek negde prisutan. Kako se izboriti sa tim? Zivim u norveskoj i ponudjeno mi je ucesce u grupama roditelja koji su izgubili decu, kazu da to pomaze, ali se ja bojim da mi samo neke druge tragicne price ne daju 'ideje' koje cu projektovati na sebe kao sto to inace cinim. Da li je psihoterapija najbolji izbor? Kako se nositi sa ovim, pocinjem da mislim da se gubim u svemu ovome: ) oprostite na opsirnosti, unapred zahvalna mirjana

Pila sam 6 meseci cipraleks od10mg ujtru jednu tabletu i maprotilin od 25mg jednu uvece. Pre nedelju dana sam isla na kontrolu jer su poceli opet da mi se javljaju napadi panike, i dobila sam drugu terapiju, sad pijem ujtru velahibin od 75mg, i uvece maprotilin od 50mg. Dijagnoza mi je f32 f41, sta znaci to, i zanima me velahibin koliko dobro deluje i jel neko izlecen sa njim. Hvala unapred i ocekujem odgovor.