Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić, Specijalista neuropsihijatrije

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Neuropsihijatrija

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
  • Nemački
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno iskustvo:

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica od 1986 do 2003

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš od 2003

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo:

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Mentalna anoreksija

Mentalna anoreksija

Ekstremni gubitak na težini nije normalan. Mnogo puta osoba...
Anoreksija mentalis - vid kontrole nad sopstvenim životom

Anoreksija mentalis - vid kontrole nad sopstvenim životom

Mentalna anoreksija je psihički poremećaj u kojem mlade osob...
Ljubomora

Ljubomora

Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektiv...
Panični poremećaj kod mladih

Panični poremećaj kod mladih

Panični poremećaj je stanje koje se karakteriše ponavljanim...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 1658

  1. Pogledajte celo pitanje: #58635

    Postovana, molim vas ako mozete da mi pomognete savetom kako da pomognem svojoj cerki koja ima 32 godine. Vec dve godine se leci od hipertirioze, prosle godine u oktobru joj je otstranjen jajnik zbog endometrioze. Posle toga pocinje njeno vrlo cudno ponasanje, povlaci se, prestaje da radi, zeli da se zamonasi, poziv nas sve u kuci na greh. . . Pise nerazumljive stvari razlicitim rukopisima. Svaki moj pokusaj da je odvedem kod psihijatra, je neuspesan. Jedanputa je pristala, ali cim je videla doktorku nije joj se dopala, posle toga odbija svaki odlazak, ibilo kakvu terapiju. Kako da postupim? Da je privolim na saradnju, napominjem da nije agresivna,. . . Unapred zahvalna

    Odgovoreno: 12. 04. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Bez obzira sto nije agresivna, i sto vas time ne ugrozava, svi se lose osecate jer sagledavate da joj je lose i da se ponasanja van uobicajenog okvira funkcionalnosti. Mozete je dovesti ukoliko ste iz ovog dela srbije, jer je lecenje neophodno, kad god je privolite na to.


      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #58623

    Poshtovana, proshlo je pola godine otkako sam raskinula vezu na daljinu sa dechkom nashe nacionalnosti, koji zhivi i studira u bechu. 8 godina je stariji od mene. Zapocheli smo vezu za vreme mog dvonedeljnog boravka u austriji kod tetke. Ali, poznavali smo se i izlazili zajedno godinu dana pre moje posete tamo. Pokushali smo vezu na daljinu, koja je trajala 3 meseca. Vidjali smo se retko, jer oboje studiramo, pa imamo obaveze. Dolazio je ili vikendom ili na nekoliko dana. Ja nisam mogla da putujem, iz finansijskih razloga, a i tada je bila potrebna i viza. Chuli smo se najvishe putem skype-a. Meni je to pruzhalo radost, jer se zaista intelektualno shvatamo i prija mi razgovor sa njim, vishe nego fizichka bliskost nekog ko mi mogao da mi bude blizhi. A naravno da mi je prijala i njegova bliskost, samo sam znala da mi toga nikad nece biti dosta. Ja ne plachem chesto, jednostavno, lakshe mi je emocije podelim prichajuci o tome ili pishuci dnevnik. Ipak, tokom te veze, plakala sam chesto. Zato shto mi je teshko padala ta razdvojenost. Onda sam shvatila da je bolje da raskinemo. Raskinuli smo. Posle nekoliko nedelja, reshila sam da upoznajem nove momke. Sa nekadashnjim dechkom sam se chula povremeno, ipak, dogovorili smo se da budemo u kontaktu. Upoznajem i dalje mnogo momaka, kojima se dopadam, ali meni, jednostavno, nijedan nije dovoljno prijatan. Mislila sam da je problem u meni tj. Da mi je mozhda jednostavno potrebno vreme da se pripremim za vezu. Jedan dechko me je poljubio, a poljubac mi je delovao tako plastichno, iako mi je prijatno sa njim. Mislila sam da je i dalje potrebno odredjeno vreme da prodje. . . Pre nekoliko dana, moj nekadashnji dechko je doshao na odmor na nekoliko dana i insistirao da se vidimo. Ja sam pokushala to da izbegnem, jer sam se bojala podsecanja na neshto nepovratno lepo. Ipak, videli smo se. I ne znam kako, uspeo je da mi se priblizhi i poljubi me. Taj poljubac mi je bio tako intenzivan, kao da mi je dao vazduh koji mi je bio potreban svo ovo vreme. Tada sam shvatila da nije do mene, nije do vremena, nego do emocija. . . Mi znamo da ne mozhemo da funkcionishemo na daljinu, ali me on, ipak, zove jer mu nedostajem i jer sam mu neshto posebno. Ja se uvek javim na telefon, jer mi je nekako drazhe da osetim bol jer ne mozhemo biti zajedno, nego da ga uopshte ne chujem. Mislim da ga volim, jer ovako neshto intenzivno i dugo nisam nikad osecala. . . Majka ne voli kad joj pricham o tome, jer kazhe da sam mlada i da treba da se upoznajem i dalje sa momcima kojima se dopadam, a ona ima utisak da se osecam uvelo i da mislim da je taj dechko iz becha jedini. Jeste da se osecam uvelo, jer ne volim taj osecaj shto ne mogu nishta da uchinim protiv tih km, barem ne dok sam student. Jeste da zasad osecam da je jedini sa kojim mi prija sve, chiji mi je smisao za humor odlichan, sa kojim se razumem, imam osecaj da se bash shvatamo, prija mi njegova smirenost i njegova energija, jer sam, inache, vrlo temperamentna. Molim vas da me savetujete shta mi je chiniti: da li da izbegavam kontakt sa tim dechkom? Jer ja, po prvi put u zhivotu, ne znam shta da radim. Totalno sam zbunjena po pitanju te priche. Ne znam da li sam zaljubljena ili sam u depresiji. . . Zaista bi mi znachio vash komentar, odgovor i savet. Unapred zahvalna. Pozdrav

    Odgovoreno: 10. 04. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Opustite se i uzivajte! Uzivajte u emocijama koje osecate, ne prekidajte nesto koje vam daje dah zivota, kako kazete. Ne znaci da ce vas daljina udaljiti i onemoguciti razvoj veze. A ako se to i desi, uzivajte dok traje. Ne znamo sta ce biti sutra, bidite spontani i strpljivi. Ne lisavajte se onoga sto volite i zelite, sacekajte, vreme je na vasoj strani!


      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #58597

    Po ko zna koji put pitam nekoga za pomoc, ne znam kome jos da se obratim. Moji problemi su poceli pre oko dve god. Imao sam sve i svasta i duga je to prica, ali mene brine psihicko stanje. Do pre tih problema nisam imao nikakvih strahova niti bilo sta slicno. Sada imam napade panike, neobjasnjive strahove, strepnje. Vise nista nema smisli, nicemu ne mogu naci smisao, sve je tako nekako cudno, prazno ne mogu to da objasnim. I ponekad me uhvati neki napad, trese mi se telo, kao da nije moje a ja bih samo sutirao nesto, nesto bih radio a jedva stojim na nogama. Vreme mi tako sporo prolazi, dani su kao nedelje. Sada se pojavio i neki cudan strah od spavanja tj bolje reci strah od prestanka svesnog stanja. Ima i jos dosta stvari koje mi se dogadjaju koje ne razumem, ali puci cu, previse je to patnje za mene veoma mi je tesko i ne znam sta jos da pokusam, bio sam i kod gradskog psihijatra ali ona kaze da mi nije nista i ne veruje mi (ja sam iz okoline kg) nadam se da ce te mi dati neki savet

    Odgovoreno: 10. 04. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovani,
      Jasno je o cemu se radi i samim tim i lecenje je odredjeno. Radi se ne lecenom panicnom poremecaju sa posledicnim depresivnim raspolozenjima i umnozavanjem strahova koji su inace tipicni i prisutni u depresivnim stanjima. Neophodno je da krenete sa lecenjem, javite se mozemo se dogovoriti. Sve sto ste naveli je veliko, bolno trpljenje, koje narusava vas kvalitet zivota!


      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Već osam godina bezuspesno lečim bulimiju
    Pitanje broj: #58625

    Imam bulimiju već 8 godina. Lečila sam se antidepresivima (flunisan), eglonilom i rivotrilom. Takodje sam išla na psihoterapiju i kod nutricioniste. Ništa nije imalo efekta. Najduže što mogu da kontrolišem ovaj nagon je nedelju dana, ali uglavnom to radim svakodnevno, više puta na dan. Niko sem mog dečka ne zna da imam ovaj užasan problem, čak ni roditelji. Očajna sam i ne mogu više ovako. Moj život je noćna mora, iako imam porodicu, dečka, prijatelje, dobar sam student. 

    Odgovoreno: 10. 04. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Ovim putem Vam mogu pomoći jedino usmerenjem ka lečenju, i ukoliko ste iz krajeva, Niš ili okolina, možete se javiti meni. Rado ću pokušati da vam pomognem. Možete zakazati pregled ovde

      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #58522

    Moja sestra je ostala bez posla. Prosle zime htela je da izvrsi samoubistvo. Spasili smo je i proteklih godinu dana je u mojoj porodici, oporavila se i pocela da radi. Radila je 20-tak dana i prestala. Razlog prestanka" niko mene nece da ucenjuje za male pare' i komunikacija sa muskom populacijom. Inace jako izolovano zivi godinama, nema poverenje u nikoga. Mama nam je umrla pre sest godina a ona nema porodicu, nikada nije pila lekove i nece kod doktora. Ona svesno zeli da umre jer ne vidi sebe u buducnosti i misli samo na lose stvari. Ona samo zeli da ima posao da su svi ozbiljni i da je niko ne uznemirava. Sinoc mi je rekla da ce da se ubije i sta treba da uradim i kazem posle toga. To bi bio treci pokusaj. Ona je 1969 god. Kako da joj pomognem, da pristane na lecenje ili? Hvala

    Odgovoreno: 10. 04. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Lecenje je neophodno, samoubistvo najavljuje i izvesno je. Neophodno je da sto pre odete psihijatru, jer ukoliko bi se nesto desilo, imacete osecaj odgovornosti i krivice jer je niste naterali na lecenje. Lecenje bi trebalo da bude hospitalno.

      dr d. Krasic
      Pozdrav

Prikazano 141-145 od ukupno 1658 pitanja