U oktobru 2009 god. Sam imala neku virusnu upalu, pošto me je bolelo grlo. Ali je došlo i do začepljenja levog uha. Ta začepljenost je trajala tri meseca bez obzira na lečenje. Umeđuvremenu je počelo i da zuji i da imam neku mutnoću u glavi, a kod mene se javio neki neopisiv nemir, porast hipertenzije/inače sam hipertoničar i pijem lekove: concor od 5 mg, monopril plus od 20 mg i aspiryn protect od 100 mg/. Pored nemira, povećanja hipertenzije javio mi se i neki neopisivi strah sa nemanjem vazduha, nesanica, strah da ostanem sama kod kuće, i neka drhta- vica. Odlaskom kod neurologa saznajem da je možda došlo do blažeg moždanog udara te da mi je zato uho zapušeno i svi ovi simptomi. Pošto mi je bilo sve gore odlazimprivatno kod neuro- psihijatra saznajem da ovi simptomi mogu biti i od stresa/porodični problemi/te dobijam da pijem ksalol od 0, 25 mg 3 puta na dan. Ja ovu terapiju pijem još uvek i mnogo mi je bolje, ali se bojim zavisnosti leka. Razgovarajući sa poznani- cima/koji su lekari ali ne ove grane/, dobijam mišljenje su da je bolje piti neke/odnosno odgovarajuće/antidepresive nego anksiolitike. Zato me interesuje da li je to tačno i šta piti što neće stvoriti zavisnost, a da mi pri tom otkloni moje smetnje?

Psihijatar mi je ustanovio objektivno postojanje depresije i socialne anksioznosti (dijagnoza: depressio f32) i th: velahibin tabl 75mg 1x1/2 ujutru nedelju dana, potom 1x1. I trittico tabl 150mg 1x1/3 uvece pola sata pre spavanja a enent 2/3 uvece u isto vreme u slucaju nesanice! I sad mene od pocetka uzimanja velahibina muci neka napetost, cudan osecaj u grudima, stezanje vilice, suva usta, stalno zevam. . . A otkako sam pocela da pijem po celu tabl na sve to imam jos i veoma jaku nesvesticu, pojacano znojenje, puls mi ne spada ispod 100, osecam jak nemir i imam snizen krvni pritisak i gubitak apetita (dnevno pojedem samo po tanjir, dva supe) jedino eto sto pijem dosta tecnosti! Molim vas kazite mi jel treba da prestanem sa uzimanjem velahibina ili je to normalno. Izludecu od ukocene vilice, suvih usta, vrtoglavice, znojenja i svega gore navedenog! Sta da radim???

Postovana, molim vas za savet i pomoc. Naime, moj otac - 67 godina poceo je da se ponasa vrlo agresivno. Dugogodisnji srcani bolesnik korist redovno terapiju a za smirenje diazepam i rivotril. Agresivan je, psuje, udara koga stigne, od besa skace udara nogama o pod. . . Primetila sam da mu je jedna zenica promenila boju, ima jako tresenje ruku, ali drugih fizickih promena nema. Molila sam ga da posetimo psihijatra - ne dolazi u obzir. Da li mozda znate o cemu je rec? Mozda postoji neki nacin da ga prisilim na pregled? Pozdrav! Pitanje za g-dju draganu krasic

Za psihijatra: poštovana, molim vas za savet. Imam 32 god. Imam problema sa paničnim napadima. 2000 g izgubila sam majku. A u periodu do pojave prvih siptoma imala sam i niz stresnih situacija na fakultetu i privatnom životu. Naime, u novembru 2001 imala sam prvi panični napad. Posle par dana mi je postavljena dijagnoza "agorafobija sa paničnim poremećajima". Od terapije tokom 2002 god. Koristila sam flunirin i ksanaks, u ukupnom trajanju od 6 meseci. Tek 2004. Zbog istih problema saznajem za psihoterapiju. Od aprila 2004 krećem kod psihoterapeuta, prvo jednog, da bih 2008 promenila i krenula kod drugog psihoterapeuta. I dan danas sam na psihoterapiji (znači, skoro 6 godina sam na psihoterapiji) . Napominjem da sam zadovoljna svojim psihoterapeutom. Završila sam fakultet, posao nemam, nisam udata, trenutno nisam ni u vezi (imala sam vezu koja je trajala skoro 9 godina, ali je gotova) , pušač sam, imam problema sa kilogramima, i emotivnija sam više nego prosečna osoba. U familiji, koliko je meni poznato, niko nije bolovao ni od kakvih duševnih poremećaja i fobija. Problem je sledeći: i dan danas imam panične napade. Ne smem da ostanem sama, u smislu, da ostatak porodice napusti mesto stanovanja kada npr, ide na odmor. Ne smem da koristim autobus, mislim da nisam ušla u isti zanjih par godina. Iako sam izuzetno društvena osoba, nisam stidljiva, izuzetno se unervozim kada treba da se nađem sa nekim, što često rezultira i neodlaskom na druženje. Od siptoma, obično se javlja jako lupanje srca, nervoza, gušenje, počinjem da se tresem. I vrlo često imam potrebu za pražnjenjem creva, i znam da je to na nervnoj bazi. U poslednje vreme se pogoršalo, tako da ne smem ni da odem u drugi deo grada. Ne smem ni posao da potražim, koliko se plašim simptoma. U običnim situacijama, savršeno sam racionalna osoba, ali u trenucima napada, sva logika prestaje. Iščitala sam dosta priručnika koje sam dobila od doktora, dosta sam i naučila kroz psihoterapiju. Ali, i dalje imam panične napade koje ne mogu da kontrolišem, i koji me i dalje užasavaju. Ukoliko je panični napad bio jačeg inteziteta, treba mi dan -dva da se vratim u normalno stanje, odn, posle intezivnijih napada obično sam jako bezvoljna, depresivna, plačem bez prestanka, pa čak mi se javljaju i suicidne ideje, koje nažalost u tom trenutku doživljavam kao jedno rešenje svog bola i problema. Bila sam pre par meseci kod psihijatra, koliko da upitam za savet da li mi eventualno treba neka terapija, i dobila sad antidepresive, ali uz komentar " da ako smatram da treba da ih pijem - da ih i pijem?? ". Ja zaista nisam htela da koristim lekove za koje je meni ostavljeno na odluku da li ću ih koristiti ili ne. Štitna žlezda mi je u redu (mada je prema poslednjim rezultatima tsh bio povećan, dok su t3 i t4 bili u redu, pa mi je rečeno da nemam potrebe da brinem) . Imam povremeno izuzetno jake glavobolje. U trenucima nervoze i pojave straha, koristim ksalol i nekad loperamid (koji zaustavlja pražnjenje creva, kako bih sprečila konstatni odlazak u wc) . Pitanje: da li bi ponovo trebala da se obratim psihijatru, da li po vašem mišljenju bih eventualno trebala da ponovo dobijem neku medikamentu terapiju? I nije mi jasno kako ovakva fobija možetako dugo da traje, a pokušala sam na razne načine da je se oslobodim? Svi mi kažu, samo izađi i radi nešto, i znam da su u pravu, ali kao što rekoh, kada panični napad krene, sva logika prestaje. I ništa više ne pomaže. Hvala unapred.

Postovana
molim vas za pomoc, u vezi sam vec duze vreme i uskoro planiramo da stupimo u brak. Odlicno smo emotivno povezani i imamo normalne seksualne odnose, a moj problem je sto povremeno u toku odnosa imam homoseksualne fantazije. Da li je to normalno ili to znaci da sam homoseksualac? Molim vas pomozite mi jer me ovo zaista opterecuje.

Poštovana doktorka,
dugi niz godina imam nerazjašnjene bolove u stomaku, zbog čega je doktor preporučio kolonoskopiju. Godinama ne mogu da odem na taj pregled jer imam strašan strah da se ne zarazim od hepatitisa s obzirom da znam na koji način se ovi instrumenti "sterilišu" jer nisu fleksibilni na visoke temperature (o riziku sam slušala od doktora sa infektivne klinike)  Bolovi su nesnosni ali strah je mnogo jači pa sam upala još i u tešku depresiju. Nigde ne izlazim jer sam očajna zbog bolova. A opet ne mogu kod lekara. . . Molim vas da me posavetujete da li je toliki strah opravdan, kako da ga se oslobodim i krenem na pregled. A šta ako posle pregleda dobijem hepatit?
Unapred zahvalna. . .

Postovana,
zanima me da li je moguce imati lazne misli, posto ja verujem da to jesu, jer mi kroz prolaze razni sadrzaji, cak i sanjam ponekad to, znam da to ne bih uradila, ali eto one se ipak javljaju i na koji nacin nekom tehnikom (a da nisu lekovi) mogu da ih prevazidjem! Molim za odgovor.

Korisnik sam kokaina, spida i extazija 6-7 godina. Mislim da imam ozbiljnih psihickih problema. Kad saam na drogama nekad sam agresivan, boli me za sve i svakog itd. Kad nisam imam neke paranoje tipa da se okrecem a sam sam u stanu, ako mi nisu spustene roletne tripujem da me gledaju komsije itd. Svedstan sam da mi je psiha malo ono. . . Sto zbog droga sto zbog nekih stvari i hteo bih da odem kod psihologa ili psihijatra? To mi nije bas jasno. Recite mi posto cu biti iskren prema psihijatru da li je psihijatar duzan da kaze policiji ako mu ja ispricam za droge i recimo jos neke stvari koje recimo zanimaju njih. Pozdrav!

Poštovani doktore, u poslednjih par meseci se jako čudno osećam. Mislim da je to depresija. Inače sam privatnik. Ujutru usanem mrzovoljna, nemam volju da odem na posao, da radim, da razmišljam. . . Sve mi se čini teškim i glupim, odnosno stalno se pitam "čemu sve to". Gubim interesovanje za bilo koju vrstu zabave, igrice na računaru, tv, muzika, druženje. Svi mi živi smetaju, želim da sam sama. Nervozna sam "do bola". Svaki mi se problem čini većim nego što stvarno jeste. Da li sam ja bolesna, kako dalje?? Pomozite.

Postovani, dobar dan, imam problem od januara ove godine, imao sam obicnu prehladu i nisam prelezao koliko je bilo potrebno i ta bolest mi se malo oduzila na nekih 2 meseca. Od tada imam problem sa napetoscu, stresom, drhte mi ruke, nervoza me cesto hvata, plasim se kod nekih bezveznih stvari, jednostavno se lose osecam i tako ne mogu da funkcionisem. Zamolio bih vas za pomoc, sta bi trebao da radim, kome da se obratim, i da li je to zabrinjavajuce? Hvala. . .