Pretpostavlam da moja majka pati od paranoje. Ima 67 godina. Ne radi se o staračkoj demenciji, jer simptomi datiraju još dok je bila mnogo mladja. Ona odbija da ode kod psihijatra. Ne znam kako da se ponašam prema njoj i kako da joj pomognem.
Šta da radim?

Imam 46 god. Poslednjih nekoliko godina sam pod strašnim emotivnim stresom (izgubila sam bebu). Postala sam strašno rasejana, mada mi je to i nasledno, da to počinje da mi smeta. Zaboravljam stvari gde stignem, ne mogu da se setim elementarnih činjenica, jednostavno sam pogubljena.
Kako da vratim koncentraciju, umorna sam, ne mogu da spavam, ušla sam u klimaks. Šta mi predlažete?

Poštovani,
zovem se Ivan i imam 25 godina i imam nekoliko problema i trebaju mi savetu u vezi njih. Apsolvent sam i imam dosta ne položenih ispita (devet). Kako se ispitni rok približava ja sve češće padam u depresiju i ponekad (ne često) imam suicidne misli jer mislim da ispite neću položiti (nikad nisam planirao samoubistvo ali često pomislim kako bi bilo sve lakse da me jednostavno nema). Sličan problem mi se stvara i kada sa roditeljima pričam o zaposlenju posle studija. Prilikom svakog većeg pritiska mene oblije me znoj i ja se ugrejem (fizički se ugrejem, kao da imam temperaturu). To se uglavnom desi kada sa svojima pričam o fakultetu i o poslu. Bojim se neuspeha pred nepoznatim ljudima i bojim se odgovornosti, ali samo u tom segmentu: posao/škola. Takodje moram da dodam da nekad dodjem u takvu fazu da se okuražim i da mi nista nije problem. Da mi ne smeta ni pritisak u škola ni išta drugo i da sve stignem bez obira na probleme. Želeo bi da napomenem da nemam problema što se tiče upoznavanja i druženja. Nemam nikakvih smetnji prilikom upoznavanja sa recimo devojkom (sem male treme, koja me ipak ne sprečava da nekom pridjem). Volim da se družim sa ljudima i kada sam duže vreme sam (recimo kada sam prehladjen pa ne izlazim u grad nekoliko dana) često budem tužan i nedostaje mi društvo. Pre dve godine sam bio u Americi sa namerom da tamo ostanem preko leta radeći kao spasilac na bazenu. To je bila moja ideja i jako sam to želeo. Ali posle 15-20 dana sam se vratio u Srbiju jer nisam mogao da izdržim obavezu koju je taj posao tražio. Nije mi bilo naporno otići na posao i raditi. Bilo mi je tesko svemu se tome prilagoditi. Nikog nisam imao na koga da se oslonim i nedostajao mi je neko (bilo ko) sa kojima mogu pričati. Osećao sam se kao bačen u kavez sa lavovima da se snalazim kako umem i znam. Nisam mogao taj pritisak da izdržim. E sada kada sam izneo svoje probleme i kada se oni javljaju hteo bi da vam postavim pitanja. U situacijama kada se ispitni rok približava i kada mene počne da "hvata" depresija i strah i da neću stići sve naučiti i da ću pasti ispit gubim koncetraciju sve više i više i tako upadam u magični krug iz kojeg ne mogu izaći. Na kraju se sve svede na to da nemogu da se skoncetrišem ni na jedno slovi dok skroz ne izgubim interesovanje za učenjem. Da li postoji neki lek (za koji ne treba doktorski recept) ili neki "bakin recept" da mi se pomogne u učenju-koncetraciji? (čuo sam od drugarice da je ona koristila neke pilule za koncetraciju i da su joj pomogle, ali mi nije rekla kako se zovu) Druga stvar što me interesuje je moj problem kada se nadjem u potpuno novom okruženju. Jer uskoro ću morati da idem u vojsku, a kako sam Vam objasnio moj problem u Americi da li mislite da li će se tako nesto desiti i u vojsci? Moje neko mišljenje je da te stvari ne mogu da se porede jer je u SAD ipak i drugi jezik i kultura, bukvalno ništa za šta mogu da se uhvatim. Ali nije zgoreg pitati da ne ispadne da sam sebe tešim a na kraju se opet nadjem u neobranom grožđu. I za kraj jedno zapažanje koje ne smeta meni ali recimo mojoj majci smeta jer ona stiče utisak da sam neosetljiv na patnje drugih ljudi. Kada čujem da je neko iz kraja ili neki porodični prijatelj umro meni to ništa ne znači. Ne uzbudjujem se oko toga. Na svu sreću nije mi se desilo da mi neko bliži umre pa ne znam kako bi se ponašao u toj sitaciji. Da pola sveta nestane ne znam da li bi me to dotaklo uopšte. Ali takodje se jako rastužim kada zivotinje pate ili kada vidim da neko drugi pati. Ali opet napominjem, tužan sam zbog te osobe koja pati, a ne zbog te osobe koje nema. To sam primetio kada mi je deda (ne rodjeni) umro. Iako jesam osećao kao da on fali, nisam osećao neku preteranu tugu (iako smo bili bliski) ali sam zaplakao na sahrani samo zbog babe, jer sam osetio koliko je ona nesretna. Napominjem da nisam agresivna osoba i da ne podnosim nasilje i ne osećam se prijatno kada ga vidim negde (fiktivno nasilje u filmovima mi nesmeta nimalo).
Da li su to znaci nekog poremećaja?
Hvala unapred na odgovoru. Ivan

Poštovani doktore,
patim od paničnog straha već godinama, imam povišen pritisak koji regulišem lekovima (cozaar comp 50mg). U zadnje vreme osećam aritmiju. Bio sam na svim mogućim kontrolama i osim visokog pritiska ništa drugo nije ustanovljeno. Ja sam svestan da je to verovatno na psihičkoj bazi, ali često imam simptome koji su slični predinfarktnom stanju. Takoreći svakodnevno. To stanje svakodnevnog straha me toliko preopterećuje da jednostavno ne mogu da funkcionišem.

Zbog dijagnoze F21 poremećaj ličnosti pila sam seroxat tablete oko 6 godina. 2 puta je ukinuta terapija jel mi je bilo bolje, stanje se stabilizovalo, medjutim posle par dana vratili su se drhtanje, gušenje i ostali simptomi. Po nalogu lekara prestala sam piti tablete pre dve nedelje i ponekad se javljaju simptomi. Par dana po prestanku terapije imala sam jaku drhavicu uz gušenje i grčeve, posle toga slabije simptome, ali pokušavam da ih savladam i uspeva mi, pošto sam rekla sebi da ću ovog puta uspeti da se skinem sa leka i da mi bude dobro.
Moje pitanje je da li sme da se uzme zeolit za prečišćavanje organizma posle ove dugogodišnje primene seroxat tableta od 20 mg. Da li će biti nekih kontarindikacija. U proteklih par meseci sam pila po 10 mg na svaki drugi dan. Valja li zeolitom i ostalim prirodnim materijama izbaciti iz organizma ono što se nataložilo od tableta. Plašim se da se ne povrati bolest, ako uzimam zeolit.

Poštovanje,
da li se ekstrakt kantariona može koristiti u terapiji blažeg oblika depresije?
Hvala

Imam 27g stalno sam nervozna i najmanja sitnica me iznervira da se tresem i osjećam jako lupanje srca Molim Vas da mi date savet koje lekove da pijem, jer leksaurin i apaurin ništa ne djeluju, imam dvoje djece.

Zdravo,
Moja mama boluje od depresije dugi niz godina još kad je mene rodila pre 25god. (post porodilna depresija) tokom vremena se izlečila i bila je dobro, pa ne znam tačno, ali oko 10 god bez ikakve terapije. Posle toga se sve vratilo i počela je sa terapijom, ali je meni bila dobra samo što eto pošto živim u drugom gradu pričala da joj je malo teško do oko 2h popodne, ali zadnjih 2 meseca nekako je mnogo opala koncentracija, retko se desi, ali nekad ne može da te shvati neko pitanje, teško prati razgovore i odjednom se ubaci neinformirana o tome, ali mene što najviše zabrinjava je to što joj dođe da kaže nešto što nije se desilo npr: "ajde spremila sam se idemo li "a uopšte se nije dogovarala ni sa kim za izlazak ili uzmi palačinke za večeru, a u kući niko ih nije pravio, to se desi otprilike jednom dnevno, inače postoje periodi u toku dana kad je super intelegencija sve, a kad uzme lekove posle dva sata počinjem da primećujem mlitavost lika obešenost očiju i to traje oko 2-3sa. Do pre dva meseca toga nije bilo, bila je pospana ponekad, zaboravi nešto, ali ništa strašno, bila je koliko toliko vesela imala je više volje, a sada nekako ko da je to nestalo. Ja sumljam da ima veze sa novim lekom koji je počela da uzima baš oko 2 meseca, a to je RISPOLEPT INEKCIJE . Inače uzima Asentra 100mg, loram 2.5mg 3x1, mendileks 2mg i taj rispolept svake 2-ge nedelje.
Šta mislite da li je to od lekova neka nus pojava? Strašno se brinem... molim Vas za odgovor..
Hvala