Dr Dragana Krasić

Poštovani,
Imam 26 godina diplomirani sam profesor fizičkog vaspitanja i aktivno se bavim fudbalom. Pre odprilike 3 meseca dobio sam anksiozne napade sa kojima nisam znao nikako da se izborim, inače sam u civilnoj vojsci i sve svoje obaveze sam izvršavao bez obzira na napade...  Napadi su u poslednje vreme prestali ali nekako mislim da se sve oko mene promenilo da nisam više onaj stari, počeo sam nekako sam sebe da se plašim, postavljam sam sebi neka pitanja na koje nemam odgovore, kao da nisam svestan sebe, ne mogu da objasnim koliki čudan neki osećaj imam u vezi sebe... Molim vas recite mi da li je to sve posledica anksioznosti i da li će se taj osećaj izgubiti... Da li mi je potrebna pomoć psihijatra?
Unapred zahvalan.

Poštovani,
Lečen sam leponex-om 3 godine 1992-1995. 100-150 mg leponex-a, zbog depresije, posle više pokušaja sa drugim lekovima za koje sam rekao da mi ne prijaju. Posle samostalnog pokušaja da prestanem sa uzimanjem leponexa došao sam u najveću životnu krizu sa pokušajima suicida. Posle sam na svakih 6 meseca završavao u bolnici što na švajcarskoj što na srpskoj psihijatriji. Psihijatrijsko stanje se popravilo, tako što od 2001 imam haldol depo na 28 dana 100/141 mg haloperidol/1 ml, dijagnoza f. 20. Primam depo i u švajcarskoj i u Srbiji, u Srbiji imam veće smetnje, nus pojave, treperanje svih mišića, pogotovu ruku i nogu, nenormalno znojenje, bezvoljnost, za bilo kakav posao pa i za samostalne vežbe, i za hodanje, bolujem u krtevetu, kad naiđe period krize ja više jedem jer me ta kriza podseća na dijetu, na glad. Imam 138 kg težina varira +-5 kg, za vreme pre haldola težina je varirala 120 kg+-10 kg. Od malena gojazan bio na institutu za maku i dete na kontrolu od tad sam svestan da imam povećane grudi-ginekomastiju. Moje pitanje je sa čime mogu da uklonim bezvoljnost, grčeve, da trajno smršam za jedno 20 kg, da prekontrolišem štitastu žlezdu. Uradio sam test opterećenja svih žlezdi i 4 puta mi uzeli krv u roku od 2 sata rezultati normalni, čini mi se da se supstanca-lek zove s... Nisam siguran četiri slova. Bio sam i na savetovanje pokušavam i da se držim piramide, u ishrani, ali ne pomaže. Bezvoljnost, za aktivnost plus boli plus znojanje zbog ničega. Eto toliko o mojoj situaciji ima li bar malo pomoći.
Unapred hvala na odgovoru, Jeremija.

Poštovani,
U poslednje vreme mi uglavnom uveče ubrzano lupa srca i to traje neko vreme. Napominjem da sam ranije bila blago anksiozna. Nedavno sam išla na neku proveru, pa mi je rađen ekg, navodno je sve bilo u redu. Da li možete da mi odgovorite šta može biti u pitanju.
Hvala

Bi sakala da ve prasam, kako da si pomognam na samata sebe si! Koga ke izlezam so moeto drustvo, imam strav deka ke padnam, nema koj da mi pomogne, koga sum vo guzva, sakam da izbegam nastrana, mi e strav deka ke mi se slosi i deka nema koj da mi pomogne???
Hvala.

Poštovani doktore,
Ima već oko devet meseci od kad se osećam čudno. Počela sam da radim u prodavnici u mestu gde živim pre tri godine, u početku mi je bilo super, bilo mi je drago što radim, naime, to je prvi posao za koji sam bila sigurna da ću raditi duže vreme jer do tada je sve bilo tako reći, privremeno. Pošto radim u naselju gde živim, posle radnog vremena nisam išla nigde osim pravo kući, i tako svaki dan. Letos sam krenula na malo duži put kod dede i tada mi se desilo nešto što nikad nije, počela sam da osećam nervozu, taj put mi se učinio dugačak, kao da nikad neću stići a ranije sam bez problema putovala tamo, bilo mi je jako nelagodno. Tako se osećam i sada kad trebam otići čak i do grada, u grudima me steže, nemam vazduha, dlanovi mi se znoje, jezik kao da trne a ponekad dolazi čak i do blaže vrtoglavice. Ne znam šta se dešava, tako mi nikad pre nije bilo. Moram da napomenem da mi je posao postao prilično monoton i ta prodavnica mi zaista više ni malo nije zanimljiva, osećam se praktično kao zarobljena u njoj. Moram da napomenem da me očekuje drugi posao koji je veoma odgovoran i jako se plašim kako ću ga raditi. Zaista ne znam koji je uzrok tih groznih osećanja koja mi se dešavaju.
Pozdrav.

Poštovani,
Za dve nedelje idemo na operaciju trećeg krajnika. Moje pitanje je kako da psihički pripremim dete koje ima 2,5 god da to ne doživi kao trauma... Mali je i ne znam kako da ga pripremim na to šta ga čeka. Bili smo već na odeljenju i vraćeni smo zbog kašlja. Teško je podneo odvajanje od oca i celu noć je preplakao. Ne znam kako će podneti sam čin odlazka u salu i odvajanja od mene. Molim vas za savet i brz odgovor.
Hvala vam unapred.

Zdravo svima.
Imam dete koje je rođeno nezrelo. Slabija joj je sitna motorika. Progovorila je oko 1,5 godina, sa 1,2 godina je prohodala. Prestala je da piški u gaće u 3 godini. Kada je progovorila vodili smo je kod logopeda zbog ne izgovaranja slova š, č, dz, s, g, ž, l, lj, nj, f. Do sada smo sve to ispravili ostalo je samo slovo l koje ne izgovara pravilno (ne podiže jezik gore iza gornjih zuba), i sitna motorika joj je slabija i danas. Ali nije toliko izražena kao pre. Mentalno (sa znanjem koje ima sam mislila) je solidna, nekad zna da odgovori i bolje od svojih vršnjaka kad je pitaju vaspitači u vrtiću, ali nam se stvorio problem ove zime. Počela je čudno da se ponaša. Počela je da uzima sve što vidi i što joj se sviđa (a što naravno nije njeno). Kao krađa. Prošlo joj je to, sada joj je to u manjoj meri izraženo. Posle nekog vremena nije htela da izlazi iz kreveta kad se probudi, sakrivala se ispod kreveta od ljudi. Plašila se zatim vojnika, policajaca (tj. uniformisanih ljudi). Ja sam zbog tog htela da je vodim psihijatru ali nisu hteli dete odmah da prime, pa su mi zakazali za 2 meseca. Ja sam otišla sa njom za dva meseca, dete je onda bilo bolje i ništa nije ustanovio psihijatar, samo emotivnu nezrelost (nije samostalna, vezana je za mene). I na tome se završilo. Nije dobila nikakve terapije a ni lakove. Sada se ponovo javlja problem: dete je još u gorem stanju. 1.) ne igra se sa decom (zato što su je odbacili iz društva zbog govora, oblačenja, oponašanja drugih...). Dobila je kompleks zbog njih. Čak su počeli i da je tuku u vrtiću. A vaspitačica kaže na to: a oni se tako tuku. Nju je to povređivalo i emotivno rastrojilo. 2.) odsutnost u nekom svom svetu, priča tiho ili čak nečujno sama sa sobom ili sa nekim koga nema. 3.) ne odaziva se na pitanje kao da nečuje (snimali su joj sluh, čuje dobro) 4.) počela je da priča nešto nerazumno. 5.) stisne šake ili se igra sa njima kao da nešto radi. 6.) izmišlja neku prijateljicu milenu (a ima i lutku koju je nazvala milena). Ne znam odakle joj to ime niko se ne zove u okolini tako. 7.) sama sa sobom se smeje, priča i plače. 8.) znanje stečeno joj je većinom mehanički, vežbanjem. 9.) ponaša se kao dete do 3 godine, sve dira što ne treba, beži iz dvorišta (zaključavamo). Eto to je sve što mi je palo na pamet da ispričam o njoj. Sada treba da krene u 1 razred, neće da je prime zbog nedoličnog ponašanja za njene godine, iako ona može da postigne gradivo. Šta da radim gde da vodim dete na pegled? Ovde kod nas u manjem gradu pređeš za dva meseca kod specijaliste. To mi je kasno. Za gde da tražim uput da je pregladaju veći stručnjaci. I molim Vaše mišljenje? Ja vidim da ima sve simptome autizma! Unapred zahvalna majka jednog deteta kome je potrebna hitno stručna pomoć!
Hvala unapred.

Poštovani,
imam djevojčicu od 2 godine i 5 mjeseci koja već devet, deset mjeseci radi nešto što mi veoma liči na masturbaciju. Legne na stomak i pelenom trlja vaginu. Prosto se vidi da uživa i to radi dosta često. Nekada i u toku spavanja, u sred noći. Šta da radim i da li je to normalno?
Hvala

Poštovani,
imam sina koji za par dana puni 3 godine. Imao je problema sa govorom, ali je krenuo u vrtić a tamo i kod logopeda, tako da sada govori, ali ne čisto (prve reči je rekao na vreme oko 8 meseca jasno, ali je sada počeo da sklapa rečenice). Motorika mu je izrazito razvijena, ume da se igra sam, ali i sa decom. Kada se igra sa decom prestaje kada on želi, a ne drugo dete. Nije agresivan prema drugoj deci, čak ga uvek ističu kao omiljenog druga. Brani se samo ako neko njega gurne ili udari, a namerno prvi ne počinje. U školici se uklopio u kolektiv, ali vaspitačice govore da je svojeglav, da obaveze izvršava kada on hoće a ne kada oni traže. Dok nije govorio druga deca su govorila njegovim jezikom i ponaša se kao predvodnik i među starijom decom. Uvek je u centru pažnje. Ove nedelje javio se problem vezan za samozadovoljavanje (češće u vrtiću, nego kod kuće),  pa je vaspitačica rekla da se odvoji, legne na stomak i " dira pišu". Zaista sam se zabrinula. Kod kuće sam videla jednom, a kako je van školice uvek uz mene, trudim se da ga animiram i zainteresujem za nešto drugo kada vidim da se povlači i leže na stomak. Zadnja 4 dana se budi noću uz plač i čini mi se da se plaši da spava. Lakše mi je kada je uz mene, ali mora i u vrtić, a tamo ne mogu svi da prate samo šta on radi. Jako me brine ova pojava kako vaspitačica kaže " dečije onanije"i plašim se za njegov psihički razvoj, naročito posle problema sa govorom, svojeglavošću, pa i pojačanom aktivnošću. Kada nešto što hoće ne dobije, jako burno reaguje i baš je besan, ali agresiju usmerava uglavnom ka meni ili omiljenim igračkama. Naglasiću da dete živi sa mnom i mojim roditeljima (kao i kucom), da smo se suprug i ja razišli kada je imao1,5 god. Jer je bivši suprug narkoman koji se lečio, bio u zatvoru, a kako ne živimo u istom mestu retko dolazi da ga viđa. Sin je vezan za njega i retko govorim loše o ocu, ali dešava se. Ja sam apsolvent i rodila sam ga sa 22 god. Porođaj je bio jako težak, ali ne carskim rezom, već vaginalno (imao je skoro 5kg, intubiran i reanimiran, a imao je i pupčanu vrpcu oko vrata). Ja se lečim od depresije i paničnih ataka izazvanih psihičkim maltretiranjima. Idem privatno na psihoterapije i uzimam lekove u dozi održavanja. Svojevoljno sam otišla i idem na terapije od prvih simptoma koji su se javili po prestanku dojenja. Ne dozvoljavam da oseti ili vidi ikakvu moju krizu. Finansiraju nas moji roditelji sa kojima živimo i koji ga samo pričuvaju kada je potrebno. Sin je uvek sa mnom, uglavnom i spava pored mene i jako je vezan za mene. Nikada ga uveče niko drugi nije uspavao. Vezan je i za dedu, ali on sa njim provede pola sata-sat i ne shvata značaj njihovog odnosa. Moji roditelji smatraju da im je dužnost finansiranje, ali ne i moralna podrška. Često me pred njim osuđuju i okrivljuju, pa se plašim (a već usvaja i neke njihove modele ponašanja) da to i on ne počne da radi, jer ume da me šamara kada je jako ljut. Inače, ima astmu, hronični rinitis i šum na srcu koji imaju svi sa očeve strane. Često je bolestan i pod nadzorom je pedijatara i pedijatara specijalista. Moji roditelji su prosvetni radnici i ja sam budući. Nekada mi se čini da se previše zabrinjavamo, ali tako i nalazimo odgovore. Molim vas za savet vezan za samozadovoljavanje i kako reagovati, kao i ostale činioce ponašanja. Ako smatrate da na osnovu navedenog trebamo da se obratimo psihijatru ili psihologu, molim vas i da nas uputite kome (blizu smo Beogradu).
Hvala vam unapred

Poštovana,
Mislam dekaboleduvam od postporodilna depresija stalno imam strav deka nesto loso ke mi se sluci i ne se cuvstvuvam dobro dali moze da primam nekoj antidepresivi bidejki moeto bebe e 2 meseci i koja e najbezbednata terapija za bolesta
Hvala