Dr Dragana Krasić

Malo je nezgodno objasniti moj problem. Imam svakodnevno gušenje u predjelu grla tj cjelog vrata i grkljana do donjeg djela vrata. Pritisak u plućima. Svaki udisaj osjetim. Napravio sam pretrage uho grlo nos 2 puta ok, rentgen pluća srca ok, snimanje i vađenje krvi za štitnjaču nalaz ok, kardiolog ok pulmolog ok, nalaz krvi ok, na kraju sam otisao psihijatru koji je konstatirao panični poremećaj i da sam umislio da sam bolestan ali ja ne vjerujem u to. Nikad prije nisam bio bolestan. Vrat me više boli na dodir. Bio sam pušač 22 godine 1 kutija na dan i prestao sam prije 5 mjeseci jer su mi smetale kad udahnem dim kao da sam početnik. Smetalo mi. Moje pitanje koje pretrage da radim dalje.

Unaprijed hvala

Poštovana dr Krasić,

hvala na brzim odgovorima na pitanja br. 31572 i 31610. U pravu ste da treba da odvojim malo vremena i za sebe, što bih rado učinila ali nemam mogućnosti. Naime, ja bih najradije došla do vas, ali uput overen od strane lekarske komisije nema šanse da dobijem, bez obzira što nisam zadovoljna dosadašnjim iskustvima. Sami ste rekli da kombinacija seroxat i rissar ne ide, što potvrđuje moje sumnje u adekvatno lečenje. Pokušaću sa zoloftom kako ste rekli, pa me zanima da li mogu uveče koristiti i nešto za spavanje, pošto imam problema i sa tim. Mnogo vam hvala, zaista ste divni.

Veliki pozdrav.

Poštovanje,

ja sam vam doktorko pre 15 minuta poslao pitanje, a sada sam gledajući vaše odgovore naišao na pitanje devojke koja je pila seroxat i rissar zajedno i nije joj bilo dobro. Vi njoj u odgovoru navodite da se ova dva leka ne smeju uzimati zajedno. Sa kojim antidepresivima se sme uzimati rissar.

Hvala

Poštovana doktorko,

molim za savet. već 15. godina se lečim od anksiozne depresije, i nisam uspeo da rešim problem. Redovno sam uzimao tablete i bio pod da tako kažem nadzorom lekara. Sada imam dijagnozu F33. Od terapije uzimam rivotril 3x1 od 2mg dnevno, seroxat 20mg 1 ujutru, lamal i sada mi je doktorka uvela lek rissar 2mg uveče. Rissar je antipsihotik i koristi se za lečenje šizofrenije što vi svakako bolje znate od mene. Da li se rissar koristi i u lečenjima depresije i pojačane neuroze, ili sam ja ozbiljno oboleo. I zanima me dali se može izlečiti bar delimično neko ko 15 godina boluje od depresije. Ja sam iz okoline Raške i nemam mogućnosti za psihoterapisko lečenje. Nadam se da će te razumeti moje pitanje.

Hvala unapred.

Nisam komukativan, stalno sam zatvoren u sobi, nigde ne izlazim, teško stičem prijatelje. Da li postoji neki lek za veću komukativnost. Moj psihijatar mi je dao zolof da pijem ali ja ne vidim neke efekte.

Hvala

Poštovana,

problem je sledeći moj otac koji sada ima 60 godina, već 15 godina ne leči depresiju već to stanje tretira samo sredstvima za umirenje odnosno bromazepamom. Nikada nije uzimao ni jedan drugi lek. Psihijatar mu je rekao da je sada kasno da koristi antidepresive. Da li je moguće lečiti to njegovo stanje antidepresivima i da li je uopšte izlečivo?

Hvala unapred!!

Imam ozbiljnih problema sa depresijom i apatijom već godinu dana. Tek sam skoro to primetila. Prošle godine sam se upisala na fakultet i obnovila sam godinu. Htela sam da napustim fakultet, ali mi roditelji nisu dopustili jer ih je sramota i brinu šta će reći komšiluk i rodbina. Ja sam se posle toga potpuno izolovala od ostatka sveta. Samo sedim u sobi, ni sa kim ne komuniciram, nikoga ne viđam. Spavam skoro celi dan i noć, izađem iz sobe samo da jedem i odem do wc-a. U potpunosti sam zanemarila i ličnu higijenu-kupam se jednom u mesec dana, pa čak i ređe. Posedujem izuzetan manjak energije, nemam volje apsolutno ni za šta. Ne reagujem ni na šta-ni kada je nesto smešno, ni kada je nešto tužno, prosto kao da ništa ne osećam. Ni u čemu ne mogu da uživam. Imam osećaj beznadežnosti, bespomoćnosti, osećaj krivice. Kada govorim pričam jako tiho i usporeno. U poslednje vreme mislim da su svi protiv mene, da me niko ne razume i javi mi se želja za samoubistvom ili čak za ubistvom svih osoba koje mi se obrate, ali nema volje, ni snage čak ni da to uradim. Nisam bila kod psihijatra jer ne mogu da se nateram da izađem iz sobe, tako da ne koristim nikakvu terapiju. Ja sam lezbejka i ne mogu to da kažem nikome jer znam da roditelji ne bi dobro reagovali na to. Mislim da bi bilo najbolje da napustim fakultet na kojem nisam ni bila godinu dana, da se zaposlim i odselim od roditelja koje smatram krive za većinu mojih problema. Nekada mislim da ih mrzim i čak mi je i drago što nisam uspela na faksu i što sam lezbejka jer znam da će ih to povrediti i smatram da ću ih tako kazniti za nedostatak ljubavi, zanemarivanje, fizičko i psihičko zlostavljanje koje sam trpela od njih. Molim vas za pomoć i savet.

Hvala unpred.

Poštovana dr Krasić,

u vezi pitanja br. 31572 daću vam detaljnije informacije: od anksiozno-depresivnog stanja bolujem od 2003. godine, pila sam mnoge lekove, a najviše se zadržavala na bromazepamu 6 mg, dva ujutru i dva uveče. Osećam se uznemireno, nervozna sam bez razloga, ne podnosim društvo, ljude oko mene, melanholija me je uzela pod svoje, kako ja znam da kažem, zaboravila sam da se smejem. Dešava mi se da se iznutra osetim uznemireno, tada mi srce lupa, ruke drhte, usta se suše, te tri stavke mi najteže padaju jer ne mogu normalno da funkcionišem iako se to očekuje od mene. Kao što sam rekla, radim, imam i rad sa strankama, ponekad sam vrlo gruba sa njima, a posle mi bude žao, jer sam u principu vrlo emotivna. U porodici ne nailazim na razumevanje, što mi i najteže pada, osećam se sama na ovom svetu, odbačena i nikom potrebna. Znam koliko mogu, umem i znam, ali uzalud, to mi ne pomaže jer je davno srušen moj ego ili šta već. Možda pišem malo nepovezano, ali imajte u vidu moje stanje. Nisam iz okoline Niša, inače bih odmah došla do vas. Iz okoline Leskovca sam. Ako mi je terapija bila pogrešna do sada, opet vas molim da mi pomognete, tako što ćete mi preporučiti odgovarajuće lekove. Napominjem da mi je psihoterapija nedostupna.

Unapred hvala.

Poštovana dr Krasić,

u nekoliko navrata javljala sam vam se ranije i iznosila svoj problem koji se tiče odgovarajuće terapije od strane psihijatra zbog anksiozno-depresivnog stanja koje me godinama prati. Naime, pre dva meseca otišla sam drugom pshijatru koji me je saslušao i dao mi lekove seroxat, rissar i lamictal. Međutim, na prva dva sam veoma loše reagovala, izazivali su vrtoglavicu, nestabilnost, pa sam prestala da ih uzimam posle nekoliko dana. Na prvoj kontroli rekla sam to doktoru i on je rekao da ne mogu biti njegov pacijent jer odbijam njegovu terapiju. Sada je dilema u meni jesam li pogrešila, možda sam trebala biti strpljiva da se moj organizam privikne na takve lekove, mada mislim da greška nije samo moja, to isto trebao je reći i moj doktor, ali on je bio veoma grub. Otišla sam kod drugog doktora kome sam takodje ispričala šta se desilo, da takvu terapiju nisam mogla podneti, on mi je prepisao karbapin 1/2 ujutru i uveče, bromazepam 3 mg, tri puta dnevno i maprotilin 50 mg uveče. Tu terapiju uzimam već mesec dana, ali ne vidim neke rezultate. Šta vi mislite o svemu ovome? Da li da se vratim na prvu terapiju ili koristim ovu drugu, ili mi vi predlažete nešto treće? Napominjem da sam dosta malokrvna, radim i izložena sam svakodnevnim stresovima i napetim situacijama. Bila bih srećna kada biste mi odgovorili šta je najbolje za mene.

Veliki pozdrav.