Dr Dragana Krasić

Poštovana
imala bi pitanje u vezi drugarice koja ima socijalnu fobiju. Dali ste joj savet da pije Sertralin tj. Zoloft koji je pila 4 meseca po 50 mg, pre par dana je prešla na 100 mg. Zanima me koliko dugo sme da se pije zoloft i da li treba da se napravi pauza sa tim lekom? Stanje joj je bolje ali se još ponekad javljaju napadi panike.

Unapred hvala.

Pozdrav.

Poštovana,
Imam jedan problem i zaista ne znam kome da se obratim, jer ne smem. Mislim da imam bulimiju.  U stvari, ne mislim, znam da imam. To traje možda i više od godinu dana. Stalno imam napade gladi i stalno razmišljam kada ću i šta jesti. Prejedam se i trpam u usta šta stignem, a onda povraćam i uzimam laksative. Jednostavno ne mogu, a da to ne uradim. Dešava se nekad da uspem da kontrolišem ishranu i da ne jedem i to traje nedelju, dve, ali onda sve počinje da se ponavlja. Stalno obećavam sebi da neću to više raditi i nadam se da neću, ali samo lažem samu sebe, jer znam da hoću, ne mogu protiv toga. Ne mogu više stvarno, iscrpljena sam, boli me grlo i stomak, želim da prestanem ovo da radim, ali ne mogu, jer znam da ću se ugojiti, a to sebi nikada neću dozvoliti. Znam da zvučim kao glupača, ali svakome se nešto dopada, a meni se dopada da budem mršava i hoću da budem takva. Tačno je da ovo nije način da to ostvarim, ali ja ne mogu da se odviknem koliko god se trudila, to je jednostavno jače od mene. Pomozite mi molim Vas, ne znam više šta da radim.
Hvala unapred.

Poštovana,
Koji anksiolitici i anti depresivi biljnog porekla se mogu uzimati bez opasnosti od zavisnosti?
Hvala unapred.

Poštovana,
Da li može da se pie bilna tableta ginko biloba za vreme na doenje i ako može da mi kažete koje najbezbedeniji lek protiv post porodilna depresija za ženi koi dojat i koi vit i minerali za mozokot mozat da pijat ženi potenciram koi dojat.
Hvala unapred.

Poštovana,
Ja bih postavila pitanje, ali za moju baku je vezano. Ona se već drugo leto žali na karakteristčno, za nju, vrelinu tabana (ali samo leti) i osećaj da joj gmižu mravi po podkolenicama. Nema nikakv drugi simptom. Inače nemam nikakve druge tegobe na koje se žali. Meni bi značilo i da me uputite kod koga da je vodim na pregled, jer joj je na zadnjem pregledu bila prepisana th za schizophrniju (što je i meni kao laiku nelogično za medalju, složićete se).
Unapred zahvalna unuka Jelena

Poštovani, već duže vreme imam strahove praćene jakim napadima panike. Veoma sam svestan šta mi se događa, ali prosto ne umem da se izvučem iz ove situacije. Pretpostavljam da problem leži u traumi koju sam imao u periodu nakon 16. Godine života. Naime dugo sam bolovao (1 godina) dok mi nije otkriven m. Hodgkin od kojeg sam uspešno izlečen još pre 7 godina na vma metodom tmćh. U ovom sedmogodišnjem periodu nakon izlečenja suočavao sam se nekoliko puta sa tim stanjem straha, depresije i konstantnim napadima panike koji se manifestuju kroz vrtoglavicu, prenaglašene reflekse, lupanje srca, izbezumljenost i sl. To bi obično trajalo po šest meseci otrpilike. Uvek sam oklevao da potražim 'pravu' pomoć, odlazeći umesto toga kod doktora različitih specijalnosti, od kardiologa, neurologa, pa sve do oftalmologa (koji je na preporuku neurologa jedini otrkio nekakvu divergenciju desnog oka, ali cenim da u tom grmu ne leži zec i opravdanje za vrtoglavice i ostale simptome koje imam) . Naravno, na svim ostalim pregledima su nalazi bili medicinski rečeno b. O. Elem, ono što mene tera da vam se obratim jeste činjenica da, logično ili ne, svaki put simptomi neuroze postaju sve jači, tj. Sve manje podnošljivi. Tokom ovih godina sam mislio da ih mogu sam prevazići, ali to očigledno nije moguće te vas molim za pomoć? Unapred zahvalan.

Poštovana,
Moj muž se leči od 2000 godine. Posle rata. Prvo se suočio sa problemom nesanice i zastrašujućih snova (dešavanja iz rata) kasnije su nam objasnili da su to, flash backovi, zatim se sve to odrazilo na pritisak, koji je znao da bude 230/170. Lečili su ga bensedinom i objašnjavali da je nervozan, da ima nizak prag tolerancije. Svestan da mu je potrebna pomoć, obratio se lekarima i konstatovali su da ima tzv. post stresni ratni sindrom. Ležao je u klinički centar na psihijatriji mesec dana, dijagnoza je potvrđena. Sobzirom da je policajac sa tom dijagnozom ne sme raditi pa je već 2.5 godine bez prekida na bolovanje. Zanima me Vaše mišljenje? Šta me možete posavetovati? Terapije se smenjuju, menjaju. U zavisnosti kad se njegov organizam navikne i postane imun. Pio je lorazepam, bensedin, eftil, maprotilin, asentru, seroxat. Više i ne znam šta sve nije pio. Za spavanje, za smirenje, za depresiju.  I obavezmo za pritisak, i pored sve terapije i 20mg monoprila njemu zna da skoči pritisak na 230/160.  Mislim da ako ovako nastavi, sa naglim promenama rasploženja, ja ću baiti sledeći pacijent: (ima li kakva klinika koja se bavi isključivo ovim problemom?
Unapred zahvalna!

Poštovana dr,
Postala sam zavisnik tablete ksalola 1mg. Probala sam da pređem na manju dozu, međutim organizam mi ne prihvata, traži češće uzimanje tableta. Pijem ga 3 puta na dan, a ponekad i više. Šta da radim?
Hvala unapred.

Poštovana,
Moeto prasanje e da li nedostatokot na seratonin može da predizvika depresija i anaksioznost i da li postoi bezbedeno nadopolnuvanje na ovoj hormon i da li žena što doi može da go pie toa i ako sakate objasnete.
Pozdrav od Makedonija

Poštovana,
Ukratko-bila sam narkomanka, 2 god., sada apstiniram godinu dana, dobro mi je, uzimam antidepresive, mislim da mi oni stvarno pomažu. Vraćam poverenje roditelja, imam poverenje momka, koje mi puno znači, pokušavam i jako se trudim da vratim sve u normalu, ne u pređašnje stanje nego u jedan normalan život u kojem sam ja zadovoljna i ljudi oko mene. Ali ja to sve radim još uvek pod kontrolom roditelja, imam 25 god, i ne smeta mi, shvatam da se boje, ali moji prijatelji su me odbacili. Meni su prijatelji moji roditelji i moj momak. Ali sve moje drugarice, njih 3, sa kojima sam odrasla jednostavno ne žele da se druže samnom, kažu da sam ih slagala. Klasična slika narkomana. Ali opet ja sam se jako namučila da dođem dovde i čeka me duga borba, ali mi jako bude žao kada poželim da popričam sa nekim onako "ženski", ispijanje kafe. Mama mi dosta pomaže i tu je, ali nije to to. Momak mi živi u Nemačkoj pa sa njim provodim sate i sate pričajući telefonom, on me dosta ispunjava, ali kako neko može da živi bez prijatelja?! Plašim se da nikada neću imati prave prijatelje.  One što sam ih stekla u detinjstvu su nestala.
Hvala unapred.