Dr Dragana Krasić

Poštovana,
E ovako, da počnem. Imam problema sa depresijom već 6 meseci, lečila sam se u dnevnoj bolnici u izmz u Beogradu, ali to mi nije pomoglo. Pila sam dosta lekova za to vreme (flunirin, ksalol, cipralex, tolvon, largactil, lamictal), i ništa mi ne pomaže. Stanje mi je bilo prilično pogoršano pre oko 2 meseca, pokušala sam da izvršim samoubistvo, lekovima koje sam navela. (to su bile cele kutije). Ne znam više šta da radim, zaista mi treba pomoć. Ne znam baš da li nešto na ovu temu može da se pita ovde, nadam se da može.
Unapred, hvala.

Poštovana dr.
Trpim anksioznošću konstantno već oko 2 mjeseca, mislim da imam i lakše depresije, ali svjestan sam svoje situacije i trudim se boriti s tim, npr. sportskim aktivnostima, čitanjem itd. Djelomično to pomaže, ali kad nisam ničim zaokupljen anksioznost se mi vraća i tako svakodnevno nekoliko puta, naime oženio sam se u inozemstvo, nakon dugotrajne veze sa svojom djevojkom, iako nisam htio ići u tuđu zemlju učinio sam to kako dotičnu osobu ne bi izgubio, ali već 2 mjeseca počinjem sam sebi prebacivati to što sam učinio i tražiti razlog kako otići, ali uz to se bojim da napuštanje osobe na koju sam se navikao, iako nam trenutno ne cvjetaju ruže, može možda produbiti anksioznost i laganu depresiju, iako znam da bi doma moj dan bio ispunjeniji. Znam ukoliko ostanem ovđe gđe jesam da će psihoterapija i možda lijekovi biti neminovni za mene, zanima me da li promjena okoline može pozitivno rješiti moj problemi bez recimo lijekova ili u svakom slučaju moram tražiti stručnu pomoć, bez obzira gđe se nalazim, jer ta tjeskoba se u meni ne smanjuje, čak ju ponekad osjećam prejakom? U prosjeku jednom sedmično koristim Normabel 5mg, to osjetim nešto kao napad panike ili straha, ali trudim se nekako sam boriti s tim.
Unaprijed hvala.

Poštovana,
Imam ubrzan puls oko 90-111 u stanju normalnog kretanja, hodanja, pri penjanju uz stepenice ide do 150, u stanju potpunog mirovanja je od 70-90. Osećam pritajenu napetost i uznemirenost. Neprestano merim puls i osećam se umorno. To traje već par meseci, uradila ultra zvuk srca i štitne žlezde i sve je u redu. Biohemija takođe. Neuropsihijatar postavio dg/ panični poremećaj i preporučio piti Bromazepan 2 do 3 puta dnevno po 1.5 mg to je sve. Da li anksioznost može izazivati neprestanu drastičnu promenu pulsa?
Hvala unapred.

Poštovana doktorka,
Javljam se u nadi da će te mi dati neki savet šta raditi dalje... Imam dijagnozu f32.2 pijem zoloft rivotril i rispolept u malim dozama-tako kaže moj psihijatar u Palmotićevoj. Molim Vas za neki savet u vezi ove bolesti pošto se prvi put susrećem sa tako nečim.
Unapred zahvalna

Poštovana,
Imam lupus od 1991. God. Pre 10 godina sam imala penicilinski šok, sva sreća što se to desilo u domu zdravlja te su doktori blagovremeno reagovali i povratili me. Od tada nastaju moji problemi sa strahom. Ne smem nigde sama da idem, hvataju me napadi panike, jednostavno noge ne osećam, ubrzan rad srca, gušenje. Išla sam više puta kod psihijatra, na grupne terapije, ali mi ništa ne pomaže, kao ni antidepresivi, koji me samo umrtve. Da li mi je taj strah od lupusa ili od šoka i šta da radim? Ne mogu više ovako! Zaboravila sam da kažem da mi je oštećen i centar za ravnotežu, dr. Misle od lupusa, i leva strana tela mi trne, a nije srce. MolimVas za pomoć
Hvala unapred.

Poštovana,
Pitala bi Vas za Vaše mišljenje - često sam depresivna, bez volje za život mada imam 2 predivne dece i fin brak ali me nesto stalno muči. Stalno sam bezvoljna depresivna, često mi se plače, neraspoložena, besna. To utiče i na moj posao jer radim u prodavnici gde treba da budem raspoložena i ljubazna. Moram još napomenuti da imam često problema sa kičmom-pre 5 god. Mi je postavljena dijagnoza - lumbago isijas-a i naposlu stojim na jednom mestu svih 8 sati. Moje pitanje je da li bi trebalo da uzimam neke antidepresive jer mi se čini da me moje psihološko stanje više muči.
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Molim vas za pomoć! Ja sam patološki lažov, koji već godinama pokušava da prestane da laže, ali ne uspeva. Toliko lažem da moram da prekinem prijateljstva i veze da me ne bi otkrili. Lažem roditelje, bivšeg dečka, prijatelje, komšije, pa i psihoterapeuta koji je bio fantastičan stručnjak, i kod koga sam išla privatno i dala poslednje pare, a sve da bih ga lagala. Moje priče su izmišljene cele. Da sam završila fakultet, a odustala sam, da imam brata blizanca, a nemam, da mi je stric iz Amerike ostavio nasledstvo, a nije, da sam ostavila dečka kog nisam tada ni imala, da sam sada u vezi, a nisam, da sam bolesna a nisam, da sam na putu, a nisam, da sam kod drugarice, a kod kuće sam. Ja sam svesna svakog momenta da to nije istina. Nikada nisam poverovala u gluposti o kojima pričam, ali ne mogu da prekinem, iako lažem apsolutno bez ikakvog realnog razloga ili bilo kakve koristi! Verovatno imam psihološku dobit, ali realno, samo štetu! Nikada nisam imala halucinacije, normalno komuniciram sa ljudima, bez ikakvih ispada u životu u smislu agresivnosti, maničnog raspoloženja, ili slično. Nikada nisam konzumirala narkotike i alkohol. Ne volim da se družim sa ljudima mnogo i to uglavnom da se moje laži ne bi otkrile. Do sada sam nekako pokušavala da se unormalim na račun inteligencije, koja je jedina svetla tačka u osbinama moje ličnosti. Bivala sam očajna, samo spavala, oko 14 sati dnevno, a sada sam sve više tupa, još više spavam, i po 20 sati dnevno, ništa me ne dotiče i razmišljam kako sam ukrala životno vreme nekome ko je trebalo normalno i smisaono da odživi i upropastila ga. Ovo je počelo sa mojih 8 godina i sve je gore i ja to ne mogu više da izdržim! Sada imam 30. Nemam para za dalju privatnu psihoterapiju, i ne znam kako dalje! Da li ima pomoći? Kako?
Hvala unapred na odgovoru!

Poštovana,
Zanima me Vaše mišljenje o promeni terapije kod dijagnoze F32.1. Sedam meseci sam uzimala cipralex 10mg dnevno i stanje mi je znatno bolje, ustvari ja vise nemam nikakvih tegoba, ali moj psihijatar smatra da je potrebno nastaviti terapiju jos tri meseca. Problem je sto nisam uspela naći cipralex u apoteci te mi je kao zamena prepisan zoloft, 50mg dnevno, prema kome sam veoma nepoverljiva. Molim Vas za mišljenje!
S poštovanjem! Andreja

Poštovana doktorko,
Pre više od godinu dana utvrđeno mi je da patim od anksioznog poremećaja praćenog prisilama ( opsesivne misli) i odmah sam dobio terapiju koja se sastojala od cipralexa i rivotrila. Vremenom, simptomi su oslabili i po preporuci doktora, prestao sam sa uzimanjem ad. Međutim, u poslednje vreme, pod uticajem jakog stresa i ličnih problema deo ovih simptoma su se ponovo javili. Mišljenje mog doktora od ranije je da se ovakav vid anksioznosti može samo kontrolisati i vremenom se privići na isti sve do trenutka kada sami prestanemo da obraćamo pažnju na njega. Ne znam da li je to po Vašem mišljenju ispravan stav? Interesuje me da li je normalno da se od stresa ovakvi simptomi ponovo javljaju?
S poštovanjem.

Bolujem od šizofrenije. Od kada sam oboleo s nekim ljudima uspostavljam kontakt očima sa nekim ne. Tamo gde ga nije bilo nikad nije došlo do redovnog uspostavljanja. I suprotno tamo gde ga ima nikad se nije izgubio. Ljude srećem prvi put i ne mogu da uspostavim kontakt očima, a sa nekima da. Zasto?