Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Ishrana osoba sa dijabetesom


    Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

ishrana-osoba-sa-dijabetesom

Primena adekvatne ishrane je osnovni princip u lečenju osoba sa dijabetesom. Nutricionista Milka Raičević govorila je u intervjuu za emisiju ''Vodič kroz dijabetes''.

Koja su najčešća pitanja koja dobijate o ishrani kod dijabetesa?

Nutricionista Milka Raičević: Da li su mi šećeri zabranjeni? Da li je potrebno da se odvojeno kuva hrana? Koliko često sme da se jede? Ova pitanja u prvom trenutku deluju zbunjujeće za pacijenta, iako sve ovo ubrzo postane jasno i svakodnevnica osoba sa dijabetesom. Moj savet je da se osobe sa dijabetesom hrane normalno i zdravo i da u ishrani ispoštuju sve namernice. Poštovanje piramide ishrane i briga o unosu vode kao i spavanje bez buđenja u toku noći pokazatelji su da li je šećer regulisan ili ne.
Kada je u pitanju navika da se upoznate sa dijabetesom i načinom ishrane pored toga što morate znati koliko čega treba da unesete, morate prvo da znate kako da kontroličete šećer. Kada god odradite glikemiju zapišite šta ste prethodno jeli i koliko ste bili fizički aktivni. Pored toga što vaš tanjir treba da ima meru, potrebno je da pratite i aparat za merenje glikemije. Kada krenete da razmišljate o tome, onda morate da napravite plan i strategiju. Plan se pravi u ordinaciji na osnovu laboratorije, fizičkog stanja, godina i onda se kreće u planiranje jelovnika.

Šta podrazumeva dnevni jelovnik dijabetičara?

Nutricionista Milka Raičević: Dijabetičar mora da jede u određeno vreme, ne sme da dočeka da bude gladan jer onda dolazi do pada šećera. Takođe, ne sme da unese mnogo prostih šećera ili previše hrane zato što isto kao što je i pad šećera poguban tako i podizanje šećera može biti neprijatno, te oba treba prepoznati na vreme.
Tokom dana su obavezna tri glavna obroka i dve, eventualno tri, užine. Dijabetičar ne sme biti gladan. Cilj dijeto terapije nije da pacijent gladuje već da nauči da jede, da bude sit - ali unošenjem namirnica koje u sebi sadrže vodu i vlakna (kupus, zelena salata...). Kaže se da je barometar zdravlja zapravo pijaca - sve što vidite na pijaci treba sad da se uzima ali to je vezano za povrće. Kada pričamo o voću, onda pričamo o desertu. O količinama povrća koje se unosimo ne treba da vodimo računa, osim kada su upitanju ona povrća koja sadrže ugljene hidrate, kao što su pasulj, krompir, grašak, pirinač... Pri konzumiranju neke od ovih vrsta povrća moramo da vodimo računa da u tom obroku ne uzimamo više ugljenih hidrata, dakle ne možemo da uzmemo ni krišku hleba. U slučaju ako ste naučili da jedete pola kilograma hleba, uspeh je ukoliko izbacite dve kriške hleba. U dijeto terapiji je trojka jedina brojka koja označava tri glavna obroka, tri sporedna, tri kriške hleba veličine dlana. Trojka je uvek prisutna i o njoj je potrebno razmišljati. Za početak kada niste sigurni koliko kalorija unosite predlog je da slikate sve što jedete tokom dana, sutradan stavite sve to isto na sto, ali podelite u pet obroka tako što ćete od svakog obroka ostaviti nešto za sledeći, a unećete dovoljno salata, sirovog povrća, imaćete ispred sebe gomilu hrane koju niste pojeli, a koja će Vam ostati za sledeći dan. 

Šta bi trebalo da znamo o lipidnom poremećaju?

Nutricionista Milka Raičević: Lipidni poremećaj je nešto što pacijenta odmah probudi, kao kad mu kažete da ima šećer. Pacijent mora da se upozna sa sobom, svojom genetikom, ukoliko postoji istorija određenih oboljenja u familiji potrebno je preduzeti određene preventivne mere za ta oboljenja i očuvati zdravlje kako klinička slika ne bi bila drastična. Kada su u pitanju infarkt i šlogovi moramo znati na koji način to možemo prevenirati ishranom. Prva opcija jeste gubitak telesne težine, a druga je menjanjem načina ishrane. Ukoliko pacijent nema potrebne informacije potrebno ga je naučiti i ići korak po korak, potrebno je naučiti ga koje su zdrave namirnice, šta su zdrave masnoće, potrebno je edukovati ga o zdravoj pripremi hrane, termički obrađenim namirnicama, zdravoj potrošnji i unosu vode. Nakon što se probudimo našem organizmu je potrebna jedna ili dve čaše vode, 30 min pre svakog jela je dobro da pijemo vodu, kada jedemo ne bi trebalo da pijemo vodu, pre tuširanja je preporučeno popiti vodu kako ne bi došlo do naglog dizanja pritiska, pred spavanje je voda takođe jako bitna da ne bi došlo do zgrušavanja krvi, ali ukoliko se budite svakog časa da pijete vodu to je znak da šećer nije dobro regulisan. Pored toga što je bitno učiti o zdravim masnoćama bitno je da naučimo kako da ih pravilno koristimo. Svaka masnoća biljnog porekla je zdrava, ono što je još zdravije su bademi, orasi, lešnici, dakle u orašastim plodovima se nalaze zdrave masnoće, ali ni u čemu ne treba preterivati. 

Kako se može prevenirati gojaznost kod dece?

Nutricionista Milka Raičević:  Vrlo je važno da dete bude sito i da ne preskače obroke. Potrebno je na pravi način naučiti dete da su grickalice nužno zlo i da čips nije užina. Prehrambrena industrija nije stvorila ništa što vas može ubiti, ali vi lošim ponašanjem upravo to radite. Sa jednom kesicom čipsa se može poslužiti celo jedno odeljenje, sokovi, instant napici, gazirana pića su takođe jako loši po zdravlje. Deca se nažalost upoznaju sa tim ukusima mnogo rano. Samim tim je decu neophodno naučiti da budu umereni, da popiju vodu pre i nakon što unesu štetne napitke, ovo je jako bitno za bubrege koji štetne napitke ne prepoznaju kao zdravu namirnicu, te ste vi i nakon unosa soka žedni. Jedna flašica vode je uvek dobar prijatelj u svakoj prilici i deca bi uvek trebalo da imaju vodu kod sebe. 

Koji su saveti kada su u pitanju masnoće, skriveni šećeri i pravilno unošenje hrane u organizam?

Nutricionista Milka Raičević: Kada su u pitanju druge vrste masnoća, ne smeta ponovo upotrebiti masnoću u kojoj ste nešto već pržili. Kožice mesa bi trebalo izbegavati, jer kožica nije zdrava, ukoliko baš volite da je jedete predlog je skuvati je u supi kako biste je lakše podneli, a između ostalog taj višak masnoće je lakše skinuti. Pogotovo ako je u pitanju pileća supa koja u sebi sadrži imunoglobine i između ostalog ima i sastojak u pilećoj kožici koji je zaista dobar za zdravlje. Moramo biti umereni, najgore su skrivene masnoće kao što su npr. one u lisnatom testu, belom pecivu, pljeskavicama... Kada se belo brašno brzo unese šećer se naglo podigne odmah ste zadovoljili potrebu za glađu, ali ste isto tako jako brzo gladni. Moja preporuka je da u svemu tome najviše ima kupus salate, a da se zaboravi onaj gornji deo lepinje, gornji deo belog testa. Skriveni šećeri se nalaze u kečapu, majonezu... Kada uzmete belu kiflu i stavite dva parčeta bilo koje salame, pa onda kečap i majonez vi ste zadovoljili dnevne potrebe šećera, a to je ona potreba koja je ekvivalentna količini od 5 do 7 kašičica šećera. Uzmite u obzir dete u tom slučaju kojem ćete nakon nekoliko sati dati slatkiš kao nagradu. Kada su u pitanju deca sa dijabetesom nema nagrada, moramo se pridržavati isključivo saveta o balansiranoj ishrani kao što se mora povesti više računa o samom unosu hrane, insulinu i regulaciji glikemije odnosno stalna kontrola pre svakog obroka. 


Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata
Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.
 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru