Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Borba protiv gojaznosti [Nacionalni projekat]


Gojaznost je hronočno oboljenje koje narušava zdravlje i utiče na razvoj niza komplikacija, a karakteriše se povećanjem telesne mase. 
Gojaznost se dijagnostikuje kada je indeks telesne mase (body mass index - BMI) veći od 30kg/m². Ovo oboljenje se dijagnostikuje antropometrijom (somatometrija) kojom se meri čovekovo telo, odnosno pojedini njegovi delovi, i tako se kvantitativno određuju morfološke osobine i sagledava slika stanja rasta ispitivane osobe.

Kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tip 2, poremećaji reprodukcije i neke malignih bolesti, kao uzroci ekstremnog povećanja mortaliteta i morbidiliteta u direktnoj su vezi sa gojaznošću. 

Gojaznost je jedan od najbrže rastućih zdravstvenih problema u Srbiji i svetu. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije skoro 40% populacije ima prekomernu težinu, dok je 13% odraslih gojazno. Istraživanja ukazuju i da je svaki peti građanin Srbije gojazan, dok su pretpostavke da je to čak slučaj kod svakog trećeg građanina. 

Promocija zdravog načina života i unapređenje zdravlja celokupnog stanovništva, kao i smanjenje učestalosti gojaznosti dece, mladih i starijih treba da budu glavni ciljevi nacionalnih projekata za prevenciju gojaznosti. Baš ovakve ciljeve ima Nacionalna kampanja „Teži ravnoteži”, koja se realizuje u saradnji za Ministrastvom zdravlja Republike Srbije i Privredne komore Srbije - Udruženja za prehrambenu industriju.

Kako je dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac radne grupe za javno zdravlje Ministarstva zdravlja, istakla na dvodnevnoj radionici u specijalnoj bolnici „Čigota” na Zlatiboru da su specifični ciljevi projekta sledeći:
  • Promocija pravilne ishrane;
  • Promocija zdravih stilova života;
  • Podsticanje razvoja zdravstvene kulture i informisanosti;
  • Osiguranje uslova za realizaciju predloženih mera;
  • Sprečavanje povećanja telesne mase kod osoba koje imaju normalnu telesnu masu;
  • Smanjenje učestalosti gojaznosti;
  • Podsticanje smanjenja telesne mase kod gojazni.

Članovi radne grupe, koju čine stručnjaci iz različitih oblasti medicine, kao što su Medicinski fakultet Beograd, Medicinski fakultet Novi Sad i Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut predstavili su svoj plan. Teme su se ticale: ishrane i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, veštačkih zaslađivača, označavanja hrane, energentske ravnoteže, fizičke aktivnosti i vidova lečenja gojaznosti kod dece, adolescenata i odraslih. 

Ishrana

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut” dr Dragana Jović, pokrila je temu balansirane ishrane kao preduslov za prevenciju gojaznosti. Kako kaže, optimalna ishrana obezbeđuje unos svih materija koje su neophodne za održavanje životnih procesa, rast i razvoj organizma, a energetski unos obezbeđen optimalnom ishranom zaslužan je za održavanje normalne uhranjenosti. 


Kako dr Jović navodi jedino pravilna kombinacija i upotreba svih vrsta namirnica obezbeđuje ono što je organizmu potrebno.
Primer povrća čiji unos treba povećati, prema prezentaciji dr Jović: 

Vrste (tip) povrća Šolje/nedeljno Primeri
Tamno zeleno 3 borkoli, blitva, spanać, zelje
Narandžasto 2 šargarepa, tikva, bundeva
Leguminoze 3 pasulj, bob, soja, sočivo
Povrće bogato skrobom 3 krompir, grašak
Ostalo paradajz, paprika, krastavc, luk

Ostale preporuke vezane za ishranu:

  • Povećan unos žitarica od punog zrna ( dnevni unos od 14 gr dijetalnih vlakana kroz žitarice, voće i povrće)
  • Povećan unos povrća i voća (više od 400 gr na dan)
  • Pvećan unos ribe (1-2 dana u nedelji)
  • Smanjen unos masti i prostih šećera
  • Smanjen unos soli
Označavanje hrane i niskokalorični zaslađivači

Prof. dr Budimka Novaković, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, istakla je značaj deklaracija i obeležavanja hrane na ambalaži. Najveća zabluda koju je dr Novaković osvetlila jeste značaj E-brojeva na deklaracijama. 
„E-brojevi govore o tome da je proizvod bezbedan za upotrebu”, kaže profesorka. 

U postizanju energetske ravnoteže i, posledično, unapređenja zdravlja, treba smanjiti unos dodatih šećera. Ovo je globalno jedan od vodećih nutritivnih ciljeva. Niskokalorični (veštački) zaslađivači su preporuka u cilju smanjenja unosa dodatih šećera i postizanja energetske ravnoteže. Bezbedni su oni zaslađivači kojima su zakonodavna tela dodelila E-broj

Nutritivna deklaracija je kod nas definisana Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane


Fizička aktivnost

Profesorka sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Sanja Mazić, u svom šarmantom stilu ukazala je na značaj fizičke aktivnosti u prevenciji i borbi sa gojaznošću. Kako dr Mazić navodi, povećanjem fizičke aktivnosti za 10-25% može se prevenirati prevremena smrtnosti kod 1.3 miliona ljudi.

Alarmantan je podatak da vodećih 10 uzroka smrtnosti zajedno predstavljaju oko 78% svih uzroka smrtnosti, a čak 65% uzroka mortaliteta direktno su u vezi sa fizičkom neaktivnošću.

Fizička aktivnost zavisi od pola, starosti, zdravstvenog stanja i stepena fizičke spremnosti. U skladu sa ovim profesorka Mazić preporučuje:
  • 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou;
  • vežbe snage dva puta nedeljno (8-10 vežbi sa 8-12 ponavljanja svake vežbe);
  • vežbe fleksibilnosti više od dva puta nedeljno (minimum 60 sekundi po vežbi);
  • vežbe ravnoteže;
  • minimum 60 minuta fizičke aktivnosti svakog dana za decu i adolescente.

Zaključak dvodnevne edukacije je da je gojaznost u našoj sredini sve prisutnija i da se porastu obolelih mora stati na put. Samo akcijom na svakom nivou i podrškom od strane države, institucija i okruženja možemo se zajedno izboriti sa gojaznošću i bolestima koje prate. Izbor namirnica i njihovo pravilno kombinovanje, redovna fizička aktivnost, edukacija i pravovremeno lečenje je simbioza koja će dati vidljive rezultate i od nas stvoriti zdraviju naciju.


Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru