Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Osteoporoza - prevencija, dijagnostika i lečenje


Autor: dr Miloš Trajković    

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koju karakteriše smanjenje koštane čvrstine, što uzrokuje krtost koštanog tkiva i povećanje rizika od preloma. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako je koštana gustina, izmerena na aparatu koji se naziva osteodenzitometar, manja od 2.4 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi.

Koštanu čvrstinu čine kvalitet kosti ( arhitektura, metabolizam, postojeća oštećenja) i mineralna koštana gustina koja označava mineralizaciju kosti po jedinici površine ili zapremine tkiva i čini 60-80% koštane čvrstine. U osteoporozi postoji smanjenje koštanog tkiva pri kojem je proporcija između mineralizovanog i nemineralizovanog metriksa normalna, a rizik od nastanka patološkog preloma u određenim delovima skeleta veoma naglašen i direktno zavisi od stepena gubitka koštanog tkiva. Osteoporoza je kvantitativni poremećaj koštanog tkiva, te nezahvaćene koštane trabekule izgledaju kvalitativno normalne.

Incidenca osteoporoze i posledičnih fraktura je u porastu tako da je ova bolest značajan činilac morbiditeta i mortaliteta današnje populacije. U današnje vreme dobija dimenzije pandemije. Ispoljava se u oko jedne trećine žena u životnoj dobi od 50 godina i u oko dve trećine žena starijih od 70 godine. Procenjuje se da širom sveta više od 200 miliona ljudi boluje od osteoporoze.

Faktori rizika:
  • Ženski pol ( tri puta je češći prelom kuka i tela pršljenova kod žena);
  • Rasa;
  • Pušenje;
  • Mala telesna težina ( ispod 58 kg);
  • Nekretanje kao stil života;
  • Konzumiranje alkohola.
Predisponirajuća medicinska stanja su:
Klinička osteoporoza je asimptomatska do preloma, tako da je 80% bolesnika sa osteoporozom nedijagnostikovano. Često se kod pacijenta javljaju simptomi u smislu malaksalosti, neraspoloženja, uznemirenosti, pojačanog znojenja, apatije i dr. ali se retko povezuje sa osteoporozom. S toga se sa pravom naziva '' tihim kradljivcem'' jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod takozvanig '' praga za frakture'' kada se javljaju klinički dramatične komplikacije bolesti - prelomi.

Tipovi osteoporoze

Postoje dva različita tipa osteoporoze:
  • tip I ili postmenopauzalna i
  • tip II ili senilna ( staračka) osteoporoza.
Postmenopauzalna osteoporoza je udružena sa smanjenjem produkcije estrogenih hormona, sa kompresivnim prelomima kičmenih pršljenova i prelomom radijusa na tipičnom mestu. Senilna osteoporoza nastaje kao posledica povećane resorpcije i smanjene sprodukcije koštane mase i povezan je sa prelomom proksimalnog okrajka butne kosti i prelomima proksimalnog humerusa. 

Pored ove podele osteoporozu možemo podeliti na lokalnu ( regionalnu) i opštugeneralizovanu), koja je češća. 

Četiri patogenetska mehanizma mogu uzrokovati pojavu osteoporoze:
  1. nizak nivo BMD u vreme njenih najviših vrednosti - pBMD;
  2. ubrzano smanjenje BMD posle menopauze;
  3. ubrzano smanjenje BMD usled starenja;
  4. ubrzano smenjenje BMD usled postojanja drugih bolesti ili primene nekih lekova, tzv. sekundarna osteoporoza.
Osteoporoza i prelom kuka

Prosečni denzitet - gustina kostiju kod ženske populacije dostiže maksimum oko 35-e godine, posle čega postepeno opada. Najčešći uzroci sekundarne osteoporoze ( uzrokovane bolestima i lekovima) su: lečenje steroidima i antikonvulzivima ( lekovi za lečenje epilepsije).

Nizak indeks koštane mase ( odnos između telesne mase i visine) takođe se pokazuje kao faktor od značaja za rizik od nastajanja preloma kuka. Smanjenje ovog indeksa ima pozitivnu korelaciju sa smanjenjem koštane gustine. Obzirom da ovaj indeks ordažava indirektno i smanjenje količine masnog tkiva i proteina, on je takođe relativan pokazatelj rizika za osteoporozu. Redukcija debljine lokalnog trohanternog subkutanog tkiva u direktnoj je vezi sa smanjenjem indeksa koštane mase. U toku pada, osobe sa većom telesnom visinom, razvijaju veću silu udara i posledično imaju veće šanse za prelom, što izraženo u brojkama znači razlika visine za oko 7cm povećava rizik za skoro 50%. Prisustvo osteoporoze povećava mogućnost preloma 4 puta u pacijenata starijih od 50 godina. 

Važno je istaći da pacijent nema tegobe dok ne dođe do preloma kostiju koji se mogu desiti i pri uobičajenim aktivnostima. Najčešće se dešavaju prelom vrata butne kosti, prelom pršljenskih tela kičmenog stuba i kostiju podlaktice u predelu skočnog zgloba, koji mogu dovesti do trajne invalidnosti  i bitnog umanjenja kvaliteta života ( naročito prelom kuka). Čak jedna četvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine. Klasičnim rentgentskim snimanjem osteoporoza se detektuje tek kada je došlo do gubitka 25-40% koštane mase.

Na slici: Odnos godina starosti i koštane mase

Dijagnostikovanje

Najbolja metoda merenja koštane gustine je osteodenzitometrija X zracima dvostruke energije, tzv. DXA ( dual X ray apsorbtiometry).


Na slici: DXA osteodenzitometrija

Sa tim u vezi i definicija koju je dala Svetska zdravstvena organizacija se odnosi na smanjenje koštane gustine koje je utvrđeno ovom metodom. DXA se smatra '' zlatnim standardom'' zbog velike preciznosti, male doze radijacije, kratkog trajanja pregleda i niske cene. 

Kod dijagnostikovanja, uvek treba imati na umu i uzroke sekundarne osteoporoze. Merenje koštane gustine ovom metodom se rutinski vrši na lumbalnoj kičmi i kuku. Takođe, moguće je izvršiti merenje i na podlaktici, šaci, kao i merenje celog tela. 
Nije potrebna posebna priprema za pregled. Treba napomenuti da kontrastna sredstva kao što je barijum, ometaju pregled lumbalne kičme. 
Pregled traje oko 5 minuta, a pri tome doza zračenja je zanemarljiva. rezultat se izražava kao apsolutna vrednost BMD u g / cm² i kao T-skor koji predstavlja broj standardnih devijacija odstupanja izmerene BMD bolesnika od pBMD osobe iste rase, pola, visine i težine koja se kompjuterski određuje iz standarda.

Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju?
  • Ženama starijim od 65 godina;
  • Ženama u postmenopauzi, mlađim od 65 godina, a koje imaju jedan ili više faktora rizika;
  • Ženama u postmenopauzi sa prelomima;
  • Ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života;
  • Odraslima sa osteoporotičnim frakturama;
  • Ako je na osnovu klasične radiologije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi;
  • Odraslima koji imaju oboljenje ili uzimaju lekove koji su povezani sa niskom koštanom masom ili gubitkom kostiju (upotreba kortikosteroida duće od 2 meseca);
  • Muškarcima sa kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma nakon minimalne traume, kao i svim muškarcima starijim od 70 godina;
  • Ženama sa dugotrajnom amenorejom;
  • Radi kontrole rezultata lečenja osteoporoze.
Pored ove metode danas je u upotrebi i ultrazvučna osteodenzitometrija. Prednost ultrazvučnih aparata je što su prenosivi i jeftini. 

S obzirom da se definicija Svetske zdravstvene organizacije odnosi na koštanu gustinu merenu na DXA aparatima, ultrazvučna osteodenzitometrija je po pravilu orjentaciona metoda, mada se u ogromnom procentu nalazi poklapaju. U svakom slučaju zbog malog broja DXA aparata na ovim prostorima, ultrazvučna osteodenzitometrija u mnogome dobija na značaju, a dobijeni rezultati koštane gustine mogu se u potpunosti koristiti u terapijskom pristupu.

Prevencija i lečenje osteoporoze

Primena prevencije i terapije osteoporoze imaju za cilj da se zaustavi progresija gubitka koštane gustine i eventualno da se ona poveća. Zaustavljanje smanjenja koštane gustine značajno smanjuje rizik od preloma. 
Ovo se može postići na dva načina:
  • Nefarmakološkom terapijom - vežbe, fizička aktivnost, pravilan način ishrane ( adekvatan unos kalcijuma i vitamina D), otklanjanje faktora riika (konzumiranje alkohola, pušenje, smanjenje doze kortikosteroida);
  • Lekovima - antiresorptivni lekovi koji zaustavljaju gubitak koštane mase (estrogeni, bifosfonati, kalcitonin, selektivni modulatori estrogenih receptora), stimulatori izgradnje kosti (anabolni steroidi, fluoridi, rekombinantni parathormon), lekovi sa heterogenim efektom (stroncijum ranelat) i dr.
Bifosfonati su zlatni standard u lečenju osteoporoze. Dužina lečenja nije definisana jer se ovde radi o hroničnom oboljenju. Kod osoba koje nemaju ozbiljne faktore rizika, lek se može obustaviti i primeniti opšte mere uz redovne kontrole bolesnika. Kod osoba sa ozbiljnim faktorima rizika i vrlo niskom BDM, lečenje se ne može prekidati. Loša strana bifocfonata je ta što im je način uzimanja komplikovan i mogući neželjeni efekti od strane gastrointestinalnog trakta. Lečenje osteoporoze mora imati multidisciplinaran pristup, pa pored lekara opšte medicine, neophodna je angažovanost od strane ortopeda, endokrinologa, reumatologa, fizijatra, ginekologa.

Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru