Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Melanom


Autor: Mr sci med dr Dragana Petrović-Popović    

Melanom kože je maligna bolest, tumor porekla ćelija melanocita. Ova bolest kod nas i u svetu ima veliki društevni značaj jer je broj obolelih tj. učestalost melanoma kože u porastu. Trenutno je samo petina ovih tumora otkrivena u ranom stadijumu, kada je bolest izlečiva hirurškom operacijom.

U Srbiji se godišnje otkrije i leči oko 1000 novih slučajeva. Trend porasta ove bolesti je približno 15% na 5 godina.

Ukoliko se otkrije u ranoj fazi procenat preživljavanja pacijenata obolelih od ove bolesti je izuzetno visok. U razvijenim zemljama u kojima se pacijenti u velikom broju javljaju na preventivne preglede, 80% melanoma se otkrije u ranoj fazi bolesti. 

Melanom kože, displastični mladeži kao i sve pigmentne promene kože su lako dostupne pregledu i praćenju eventualnih promena tako da u budućnosti možemo očekivati veći procenat novootkrivenih melanoma u ranoj fazi bolesti i samim tim i visok procenat izlečenja i preživljavanja. 

Nema izgovora da sami sebi jednom mesečno ne pregledate kožu celog tela i da jednom godišnje ne posetite plastičnog hirurga ili dermatologa radi pregleda kože, koji ne boli, ne zahteva nikavu pripremu i oporavak, osim malo vremena.

Pročitajte o ostalim malignim oboljenjima kože.


Fotografije melanoma kože kod pacijenata


Ko je u riziku da oboli od melanoma kože?

Bolest se neznatno češće javlja kod muškaraca, a pod nešto većim rizikom su osobe sa svetlom kožom, kosom i očima, osobe sa crvenim pigmentom i pegama, kao i osobe sa bliskiim rođakom koji je imao melanom, sa velikim kongenitalnim nevusima, i sa više od 50 nevusa na telu. 

Kao i kod ostalih tumora kože oštećenje kože UV zračenjem, salarijumom predstavlja faktor rizika. Zbog toga je upotreba solarijuma zabranjena u većini evropskih zemalja, a tamo gde nije potpuno zabranjena za upotrebu jeste zabranjena mlađima od 18 godina.


Pregledi mladeža i promena na koži

Nema izgovora da sami sebi jednom mesečno ne pregledate kožu celog tela i da jednom godišnje ne posetite plastičnog hirurga ili dermatologa radi pregleda kože, koji ne boli, ne zahteva nikavu pripremu i oporavak, osim malo vremena.

Po potrebi se radi i dermoskopski pregled u sklopu koga je moguće slikati promenu i pratiti na redovnim kontrolama njen rast i razvoj. Ako se na preventivnom pregledu uoči pigmentna promena ili mladež koji se menja i pokazuje znake displastičnog nevusa pacijent se upućuje plastičnom hirurgu koji će hirurškom operacijom ukloniti ovu promenu u potpunosti i poslati na patohistološki pregled nakon koga se dobija definitivna dijagnoza.

Postoji nekoliko podtipova melanoma, te se nakon patohistološkog pregleda potvrđuje o kom podtipu melanoma se radi i koja je njegova debljina tj. faza rasta i na osnovu toga i još nekih parametara se pristupa odluci o daljem lečenju. Prema najsavremenijim svetskim protokolima koji se primenjuju i u Srbiji, ako se potvrdi dijagnoza melanoma određenih karakteristika pristupa se SLNB ( Sentinel Limph Node Biopsy ) nakon koje se dalje donosi odluka o eventualnoj disekciji regionalnih limfnih basena ili ako se radi o metastatkoj bolesti, određuje se imunoterapija.

Fotografije melanoma kože na različitim mestima na telu pacijenata


Zaključak

Pacijnetima je najbitnije da poštuju preporuke o zaštiti od sunca i da ne koriste solarijum, da vrše samopregled svoje kože i da redovno idu na preventivne preglede . Ne zaboravite da je koža naš najveći organ, te je neophodno posvetiti joj pažnju.


Popunite Kontakt formu i zakažite pregled kod dermatologa ili plastičnog hirurga.

Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru