Ocenite članak:
  • 65
(3.11 / 65)

Terapija gljivičnih infekcija


Autor: prof dr Srđan  Pešić    

terapija-gljivičnih-infekcija

Gljivične infekcije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka kožnih oboljenja u razvijenim zemljama zapada. To je i bio razlog da je u poslednjih nekoliko godina nekoliko novih sistemskih i lokalnih antigljivičnih lekova bilo uvedeno u praksu. Smatra se da su od svih lekova koji se mogu, danas, na tržištu naći najčešće u upotrebi grizeofulvin, lokalni i oralni azoli i alilamini.

Infekcije stopala (tinea pedis)

Lokalna terapija azolima (klotrimazol, mikonazol, ekonazol i dr.) i alkilaminima (naftifin, terbinafin i dr.) je izuzetno efikasna kod lokalizovane površinske gljivične infekcije na telu i nekomplikovane infekcije stopala (tinea pedis). Terbinafin u obliku krema omogućuje terapiju kraćeg trajanja, pre svega zato što je koncentracija leka u koži iznad potrebne fungicidne koncentracije, još oko nedelju dana od završetka jednog standardnog 7-o dnevnog tretmana. Lokalna primena azolnih jedinjenja se preporučuje i u lečenju lokalizovane kutane kandidoze i pityriasis versicolor.

Sa druge strane, sistemska primena antigljivičnih lekova je neophodna u tretmanu gljivičnih infekcija poglavine (tinea capitis). Oralna primena grizeofulvina se tradicionalno smatra terapijom prvog izbora u ovoj indikaciji. Rezultati nekih novijih kliničkih studija su pokazali da oralna primena terbinafina može predstavljati sigurnu i efikasnu terapiju tinea capitis kod dece, pa gledano sa tog stanovišta, ovaj lek može da bude dobra alternativa grizeofulvinu.

Terapija tinea pedis zavisi od kliničkog stadijuma oboljenja. Ukoliko se radi o suvoj formi bolesti lek izbora predstavljaju azolni (klotrimazol na primer) ili alil aminski antimikotici, koje treba primenjivati lokalno. Ukoliko se radi o maceriranim promenama potrebno je, uz antimikotike, primeniti i antibakterijske lekove. Ekonazol nitrat poseduje i izvestan stepen antibakterijske aktivnosti pa u ovoj situaciji može da predstavlja dobar izbor. Supstancije koje imaju i sposobnost isušivanja površine i određenu antibakterijsku aktivnost, kao što su, na primer, 20% ili 30%-i aluminijum hlorid ili gencijana violet, mogu, takođe, da budu, od koristi.

U teškoj formi tineae pedis, kakva je na primer, vezikulobulozna, osim dugotrajne lokalne, neophodna je i terapija sistemskim antimikoticima (grizeofulvin, terbinafin, itrakonazol).

Gljivične infekcije noktiju (onihomikoze)

Gljivične infekcije noktiju (onihomikoze) su najčešće izazvane dermatofitima, mada njihov uzročnik mogu da budu i plesni ili gljive roda Candida. Česte su i mešovite infekcije. Pre početka terapije mora se sa noktiju uzeti uzorak za mikrobiološku kulturu, pre svega zato što čak 30% promena koje klinički izgledaju kao onihomikoza, predstavljaju posledicu psorijaze ili drugih distrofičnih promena na noktima. Onihomikoza može da predstavlja i depo ili rezervoar dermatofita, koji oslabljuje i usporava uspeh terapije ili doprinosi egzacerbaciji tineae pedis. Onihomikoza se obavezno leči sistemskom primenom antigljivičnih lekova. Terapija onihomikoze noktiju na nogama, grizeofiulvinom, traje između 12 i 18 meseci, pa je i uspeh tada relativno slab (oko 50%). Egzacerbacija je česta i kod, na prvi pogled, izlečenih pacijenata. Ona se javlja u više od 50% slučajeva, posle jedne godine od prestanka terapije.

Terbinafin i itrakonazol ipak imaju nešto bolju efikasnost u terapiji onihomikoza. Ovi lekovi brzo dostižu visoku koncentraciju u noktima i ona perzistira duže vreme i posle prestanka terapije. Terbinafin ima i manje neželjenih interakcija, a itrakonazol širi spektar dejstva. Terapija terbinafinom (250 mg/dan) traje 3 meseca. Itrakonazol se primenjuje u vidu »pulsne terapije« i to u toku jedne nedelje mesečno u trajanju od 3 meseca. Najveća prednost ovih lekova u odnosu na grizeofulvin je veći terapijski uspeh (>75%) i znatno kraće trajanje terapije.

Ciklopiroks olaminat je, u obliku laka za nokte, bio u prošlosti primenjivan u terapiji onihomikoze. Iako je uspeh ovakve terapije izuzetno nizak (<10%), ciklopiroks olaminat bi kod pacijenata, koji iz bilo kojih rezloga ne mogu da uzimaju druge antimikotike, mogao da bude logična alternativa.


 Komentari: 3 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru