Ocenite članak:
  • 50
(2.78 / 50)

Metod treninga vida kod strabizma


metod-treninga-vida-kod-strabizma

Razrokost ili strabizam je stanje kada je jedno oko usmereno u pravcu različitom od pravca usmerenosti oka koje se koristi za vid. Ova divergencija može biti prema centru i tada se naziva „ezotropija“ (od grčkog „esso“ što znači „prema unutrašnjosti“). Kada je pasivno oko upravljeno prema slepoočnici, to stanje naziva se „egzotropija“ (od grčkog „exo“ što znači „prema spoljašnjosti“). Devijacija može biti neznatna i skoro neprimetna, ali i vrlo izražena kada je zenica skoro sakrivena u uglu oka. Postoje takođe i divergencija naviše, poznata kao „hiperforija“ (od grčkog „hyper“ što znači „naviše“), kao i naniže (od grčkog „hypo“ što znači „naniže“). Strabizam odnosno razrokost najčešće se javlja u vrlo ranom uzrastu, mada se može razviti i kod odraslih.

Usled ove divergencije oka doživljava se stresna dupla slika a mozak onda isključuje sliku dobijenu iz jednog oka, te tako nastaje ambliopija ili slabovidost („lenjo oko“). Iz ovog razloga su razrokost i slabovidost često povezane.

Razrokost nastaje usled prezategnutosti jednog ili više očnih mišića. Na primer, kod ezotropije koja čini skoro 50% slučajeva razrokosti, prezategnut je mišić s unutrašnje strane oka usled čega je oko okrenuto ka unutrašnjem uglu.

Postoji takođe takva vrsta razrokosti gde postoji devijacija koju koriguje normalna konvergencija. Ovo stanje naziva se „heteroforija“, i skoro svako ga ima do izvesnog stepena, te se smatra  normalnim.

Uzrok strabizma do danas je ostao nepoznat. Uobičajeno je da se najpre tretira slabovidost ako je prisutna. Sama razrokost može se lečiti umetanjem prizmi kojima se koriguje divergencija. Međutim, postoji granica do koje je moguće ispraviti razrokost (do 5 D prizma dioptrija) a preko toga naočari postaju preteške. Nekada se koriste Fresnel sočiva jer su lakša i moguće ih je konstruisati tako da se koriguje veći stepen divergencije.

Hirurški zahvat je takođe moguć i česta je preporuka oftalmologa jer on ispravlja položaj oka čime se popravlja estetski izgled, dakle to je kozmetički učinak. Međutim, hirurško skraćivanje ili repozicioniranje očnog mišića ne popravlja uvek i vid. U svakom slučaju, operativni zahvat treba razmatrati tek nakon što su iscrpljene sve druge mogućnosti.

Oftalmolog doktor William H. Bates, M.D. (1920.) zaključio je da razrokost nije prouzrokovana jačinom nego napetošću mišića, i da u tom pogledu nije bitno različita od kratkovidosti, dalekovidosti ili astigmatizma. To su sve funkcionalni problemi kod kojih trening vida daje rezultate.

Razrokost najčešće pogađa decu. Nije, međutim, neobična ni kod odraslih. U mnogim slučajevima osobe sa ovim problemom posete brojne lekare, a tradicionalni postupci lečenja ne daju nikakve rezultate, uvećavajući frustraciju i zabrinutost.

Metod treninga vida odnosi se na vezu između uma i tela. Deca vrlo brzo postižu rezultate, jednako kao i odrasli, i uviđaju da levo i desno oko mogu da rade zajedno. U većini slučajeva divergentno oko je izrazito slabovido, pa se i na tome radi. U opštoj populaciji, stopa uspešnosti treninga vida kod razrokosti je izuzetno visoka, oko 90%. Postiže se potpuni trodimenzionalni vid i normalna koordinacija očiju.

Povezani tekstovi:


Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru