Šta sve treba da znate o dobrovoljnom davanju krvi?

Transfuziologija je mlada multidisciplinarna grana medicine, koja se zasniva na poznavanju opštih bioloških svojstava krvi, na principima imunologije, kao i molekularne medicine. Ona podrazumeva lečenje bolesnika ne samo komponentama krvi već i primenu raspoloživih alternativa transfuzije alogene krvi, uz izvođenje niza terapijskih postupaka (aferezne procedure, transplantacije tkiva i dr.).

Osnovni cilj transfuziologije je razrada strategije za ponovno uspostavljanje i održavanje homeostaze krvi, tj.njenih hemodinamskih, hemostatskih, oksiformnih i imunih funkcija.

Da bi se obezbedile dovoljnne količine krvi, neophodno je stalno raditi na polju motivacije stanovništva za dobrovoljno davanje krvi i prema principima Svetske zdravstvene organizacije  i Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca zasniva na principima: anonimnosti, dobrovoljnosti, humanosti i besplatnosti. Za davanje krvi postoje stroge indikacije i kontraindikacije, jer na osnovu njih postoji briga o davaocima i s druge pacijent prima komponentu koja mu nedostaje.

[video]

Pitanja koja najčešće postavljaju potencijalni davaoci krvi

Šta je krv?

Krv je tečnost koja struji kroz krvne sudove. Sastoji se od više delova (komponenti):  krvne plazme (tečni deo krvi) i krvnih ćelija (crvena krvna zrnca - eritrociti, bela krvna zrnca - leukociti i krvne pločice - trombociti).   Zašto ljudi dobrovoljno daju krv?

Plemeniti ljudi daju krv da bi pomogli onima kojima je neophodna. Transfuzija krvi spasava veliki broj hirurških bolesnika, povređenih, obolelih od raka, obolelih od leukemije...  Ko može dati krv?
Krv mogu dati ZDRAVI ljudi, starosti od 18 do 65 godina,  nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda.  Ko ne bi smeo da daje krv?
Osobe kojima bi davanje krvi ugrozilo sopstveno zdravlje ili osobe čija bi krv ugrozila zdravlje drugih ljudi.

Da li je davanje krvi korisno?

Pregledom pre davanja krvi proverićete svoje zdravstveno stanje, a samo davanje blago stimuliše kostnu srž da stvara nove krvne ćelije.

Kako krv može da se daje?

  • Uobičajeno davanje krvi (davanje cele krvi)
  • Davanje krvi afereznim postupcima (davanje delova krvi):
  • Citafereze (davanje krvnih ćelija)
  • Plazmafereze (davanje plazme).
 

Šta je autologna transfuzija?

Davalac i primalac krvi su ista osoba. Krv kod određenih bolesti može da bude uzeta i vraćena istoj osobi.  

Da li je davanje krvi bolno?

Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle  NAJMANJE bolan. Samo davanje krvi je POTPUNO bezbolno.

Da li davanje krvi stvara naviku?

NAVIKA SE NE STVARA!  

Da li se pri davanju krvi može dobiti neka zarazna bolest?

NE POSTOJI NIKAKAV RIZIK za dobijanje bolesti jer je celokupan pribor za uzimanje krvi sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Zašto biste redovno davali krv?

Da bi uvek bilo dovoljno krvi za one kojima je neophodna.  

Kako se krv čuva?

Komponente krvi čuvaju se u plastičnim kesama na odgovarajućoj temperaturi. Crvene krvne ćelije čuvaju se u frižiderima na temperaturi +4oC do 42 dana, a krvne pločice se čuvaju na sobnoj temperaturi do 5 dana. Plazma se čuva na temperaturi ispod –25oC do 24 meseca.  KRV TREBA DA ČEKA BOLESNIKA, A NE BOLESNIK KRV.

Koje su najčešće krvne grupe?

Zastupljenost krvnih grupa:

A – 41%
O – 35%
B – 17%
AB – 7%
 

Koja je krvna grupa najbolja?

Baš Vaša!  

Koliko košta krv?

Krv vredi koliko i život koji je tom krvlju spasen. KRV KAO I ŽIVOT NEMA CENU!

Kako se krv troši?

Medicinski opravdano, racionalno i pažljivo.    

Koje bolesti mogu da se prenesu transfuzijom?

Krv za transfuziju dobrovoljno daju zdrave osobe.

Iako osoba koja daje krv izgleda zdravo i oseća se dobro, može da bude zaražena nekim mikroorganizmom (virusom, bakterijom, parazitom). Bolest nije uvek vidljiva, odnosno praćena simptomima i znacima. Prema tome, transfuzijom krvi naizgled zdravog davaoca može da se prenese infekcija na primaoca. Najznačajnije bolesti koje se mogu preneti transfuzijom su:
  • hepatitis B
  • hepatitis C
  • sindrom stečenog nedostatka imuniteta – SIDA
  • sifilis
 

Kako da sprečimo širenje infekcije?

Prisustvo infektivnih agenasa kod naizgled zdravih osoba možemo da otkrijemo testiranjem njihove krvi. Naši propisi obavezuju da se krv svakog davaoca obavezno testira svaki put kada da krv na najznačajnije uzročnike bolesti (virus hepatitisa B, virus hepatitisa C, virus sindroma stečenog nedostatka imuniteta i uzročnika sifilisa).
Iako se koriste najsavremeniji testovi i tehnologije testiranja, na žalost, može da se dogodi da se i ovakvom tehnologijom ne otkrije svaki davalac krvi koji ima infekciju. Davaoci mogu da pomognu da se izbegne rizik od prenošenja mikroorganizama iz krvi davaoca u krv primaoca iskrenim popunjavanjem upitnika ili ako su već dali krv naknadnim obaveštavanjem svog transfuziologa da njihova krv možda nije za upotrebu.

Kako dolazi do infekcije?

  • Seksualno - hetero i homoseksualnim putem
  • višestrukom upotrebom igala, špriceva, instrumenata
  • intravenskim uzimanjem droga
  • sa majke na dete
  • transfuzijom krvi

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dobrovoljnim davanjem krvi.


 


Podeli tekst:

Zoran Stanojković je magistar medicinskih nauka transfuziologije. Predstavnik Republike Srbije za oblast transfuzije krvi u Zdravstvenom sektoru Saveta Evrope (SP-GS).

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 8

  1. Žužana Kassouma 30.06.2022

    Molim vas za savet. Moja ćerka koja ima 28 godina, rodila, zdrava, za mesec dana dala 5 puta krvnu plazmu. Radi naporan posao. Sad joj odjednom pao nivo gvožđa u krvi. Ima li to neke veze sa davanjem plazme? Hvala unapred.


  2. Mikan 17.02.2022

    Hteo sam da dam krv za suprugu, svake godine imam lekarski pregled zbog posla kojim se bavim (između ostalog i rad na visini), ne pijem nikakve lekove, fizički u kondiciji, ali mi je rečeno da nemogu da dam krv zbog operacije na srcu koja je bila pre ravno 50 godina. Mozda bi mi neko mogao reći zašto?


  3. Radmila Misic 17.03.2014

    Ja sam dobrovoljni davalac sa skoro 50 davanja krvi, imam 64 godine i, hvalabogu, ne znam ni za secer, ni za holesterol, ni za visok pritisak i svima bih preporucila da daju krv. Nedelju dana posle davanja krvi se osecam izvanredno-verovatno jer imam nove krvne celije. Moguce je da se neke kolicine krvi izvoze radi proizvodnje gamaglobulina koji se prave samo na nekoliko mesta u evropi (ne isplati se da se u svakoj zemlji to radi) . Posle davanja krvi napijte se vode ili soka i pojedite obrok koji vam daju-obavezno.


  4. Allomanny 16.04.2011

    Da, verovatno tako da je


  5. Marijana 06.01.2010

    Moj tata je dao krv 19 puta. Kada se razboleo od raka pluća niko nije hteo da uloži ni najmanji napor da mu pomogne. Ja sam uporno ponavljala da je on davalac krvi a lekari su odgovarali da to nema nikakve veze. Brat i ja smo davali krv nekoliko puta, ali posle ovoga nikad više


  6. Jelena NS 08.06.2009

    Koliki treba da je razmak između dva davanja krvi (kad ženske osobe daju) ? Ja bih dala sad, 17.6., ali sam dala već 19.5. Jel mora da prođe više od mesec dana? Hvala na odgovoru unapred. :-)


  7. KRLE 10.06.2008

    Ja imam 20.god i do sada sam dao skoro deset puta krv. nije bilo lo[e. ali kada sam čuo da krv koju daju dobrovoljni davaoci se prodaje davaocu kome je potrebna ili zemljama u evropi šokirao sam se. Zašto postoji onda reč dobrovoljno... platite davaocima da daju krv. Znam da će onda davati krv i zdravi i bolesni, ali organizuj te se i radite nešto...


  8. Tijana 07.06.2008

    Swidja mi se kako je uradjena owa stranica... i iskreno se nadam da ce priwuci i druge ljude da daju krw, ako nishta drugo, da bar prochitaju sadrzaj teksta...


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde