Ocenite:
  • 105
(3.03 / 105)

Srbi kod zubara samo kad moraju

srbi-kod-zubara-samo-kad-moraju

Stanovnici Srbije ni ranije nisu mogli da se pohvale blistavim osmehom, ali otkako je pre četiri godine stomatološka zaštita, za većinu populacije, isključena iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja, kod zubara se još manje ide.

Poslednji rezultati istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, a četvrtini populacije (26,6 odsto) nedostaje više od 10 zuba.

Odrasli sve manje koriste stomatološke usluge. Naglo smanjenje broja pacijenata registrovano je već u prvoj godini primene Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine, kojim su ograničena prava odraslog stanovništva na stomatološku zaštitu. Ukupni broj poseta stomatolozima opao je 2006. u odnosu na prethodnu godinu za čak 44 odsto, a u 2007. godini za još 11 odsto!

Da bi isključivanje stomatološke zaštite iz paketa obaveznog osiguranja moglo da ima ozbiljne posledice, svesni su i nadležni.

"Planirano je da se stomatološke usluge za najugroženije stanovništvo vrate među prava iz zdravstvenog osiguranja. To se odnosi na nezaposlene, socijalno ugrožene... Ako se usvoje izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, oni će opet moći da idu kod zubara o trošku zajedničke kase osiguranja", kaže Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Dok je stomatološka zaštita bila obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, zubari su godišnje imali od 3,25 do četiri miliona poseta, da bi taj broj pao na ispod dva miliona nakon donošenja zakona.

Prosečan broj poseta stomatolozima se kontinuirano smanjuje od 1997. godine, pri čemu beležimo nagli pad posle 2005. godine. Smanjen je broj poseta stomatologu zbog sanacije karijesa i komplikacija karijesa za čak 64 odsto. U 2007. je plombirano 59 odsto zuba manje nego 2005. godine, a povećan je broj vađenja", kaže magistar Vesna Korać, iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Mladi brinu o zubima

Posledica manjeg korišćenja stomatoloških usluga je - veći broj krezubih i bezubih. A to nije samo pitanje estetike, već vodi i u mnoge druge zdravstvene probleme.

"Pad u korišćenju stomatološke zdravstvene zaštite u mreži ustanova javnog zdravstva može da se objasni i većim korišćenjem usluga u privatnoj stomatološkoj praksi, jer korisnik svakako plaća stomatološke usluge i sam pravi izbor gde će se lečiti", kaže Korać.

Nova pravila u stomatologiji smanjila su i broj zubara u državnom sektoru - sa 3.300 na 2.300. Ali, pad poseta stomatologu je bio drastičniji od smanjenja kadra, pa stomatolozi ne mogu da se požale da se 'ubijaju od posla'.

Mnogi među njima ne uspevaju da zarade platu, jer nemaju pacijenata, ali su uglavnom propali pokušaji da se to sankcioniše. Domovi zdravlja koji su umanjili plate doktorima stomatologije i tehničkom osoblju izgubili su sudske sporove po tužbi zaposlenih u ovoj službi i morali su da nadoknade štetu.

Ipak, nije baš za sve kriv sistem. Ponašanje odraslog stanovništva u odnosu na zdravlje usta i zuba loše je, pre svega, kad je u pitanju oralna higijena.

"Pozitivne promene su primetne kod dece i omladine. Više od jednom dnevno zube je 2006. godine pralo 56,7 odsto dece i omladine. Najredovnije su devojčice (66,8 odsto). U Srbiji svog stomatologa imalo je svako drugo dete ili 53,5 odsto, što je značajno više nego 2000. godine, kada je taj procenat iznosio 42,6. U Beogradu je procenat mladih koji su imali svog stomatologa (76,9 odsto) značajno veći nego u ostalim delovima zemlje."

 Komentari: 3 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar