Psihologija ljubavi koje traju čitav život

“ Rođeni smo da volimo”, piše antropolog i autorka Helen Fišer.  “ Osećanje uznesenosti koje nazivamo romantična ljubav, duboko je ukorenjena u našim mozgovima. Da li je ona postojana?”

Nauka nam govori da romantična ljubav može da traje - i to duže nego što joj dajemo za pravo. Kao kultura, imamo tendenciju da budemo cinični kada spominjemo o mogućnosti romantične ljubavi (suprotno “ drugim” ljubavima, kao što su požuda i dugoročno vezivanje) koja traje dugo i prkosi svim preprekama. 50% brakova se završi razvodom, a podaci govore da se u SAD 2012. godine rastalo 2,4 miliona parova. Među onima koji su ostali zajedno, bračno zadovoljstvo je uobičajno. 

U dugotrajnim partnerstvima koja uspeju, romatična ljubav ima tendenciju da pređe u druženje i ljubav sličnu prijateljstvu od one kada je par zaljubljen.

Ali bez obzira na to koliko smo cinični u odnosu na budućnost dugotrajne ljubavi, ona je još uvek ono što većina Amerikanaca želi. Romantična ljubav se sve više vidi kao osnovna komponenta braka, sa 91% žena i 86% muškaraca koji kažu da ne bi stupili u brak sa nekim ko ima sve kvalitete koje očekuju od partnera, ukoliko nisu zaljubljeni. 

Romantična ljubav dobra je i za naše zdravlje i za naše brakove, oslobođena je zahteva i opsesije ranih stupnjeva zaljubljenosti.

Iako nauka pruža poneki uvid u prirodu ljubavi i prirodu romantičnih veza, ovaj osnovni domen ljudskog postojanja ostao je misterija. Ljubav, posebno ona dugovečna, jeste najviše proučavana, ali i najmanje shvaćena oblast psihologije.

U ovom trenutku postoji više pitanja nego odgovora, ali ono što je sigurno, zaljubljivanje i brak su dobri za mentalno i fizičko zdravlje. Psiholozi koji proučavaju ljubav kažu da brak i veze su izdvojili izvestan broj faktora koji doprinose dugoročnoj romantičnoj ljubavi.

U nastavku pročitajte šest tajni parova koji su uspeli da zadrže snažnu romantičnu ljubav tokom decenija i čitavih života.

U studiji iz 2012. godine o parovima koji su u braku decenijama, objavljenoj u zborniku “ Socijalna psihologija i nauka ličnosti”, otkriveno je da je 40% ispitanika izjavilo da su snažno zaljubljeni. Ista studija otkrila je da je među parovima koji su bili u braku 30 godina ili duže, 40% žena i 35% muškaraca izjavilo da je su bili snažno zaljubljeni.

Neuronaučna istraživanja pokazuju da intenzivna romantična ljubav može da traje ceo život.

 

Studija iz 2011. objavljena u zborniku “Socijalna kognitivna i afektivna neuronauka” posmatrala je regione mozga koji se aktiviraju kod pojedinica u dugotrajnim romantičnim partnerstvima (koji su u braku u proseku 21 godinu), i uporedili ih sa pojedincima koji su se u skorije vreme zaljubili. Rezultati otkrivaju sličnu aktivnost u mozgu u obe grupe, sa visokom aktivnošću u centrima za motivaciju i nagrade u obe grupe, pre svega u ventralno tegmentalnoj (VTA). Ono što smo otkili nagoveštava da parovi ne samo da mogu da mogu da vole jedno drugo tokom dužeg perioda - oni mogu ostati zaljubljeni.

Održavanje romantične veze tokom dugog niza godina ima pozitivne efekte u mozgu. Mozak koji je zaljubljen na ovaj način razume i nastavlja da traži potvrde romantične ljubavi kao ponašanje koje ubira kognitivne nagrade i u skladu je sa istraživačem pozitivne psihologije Adori Durajapa. On kaže da je ključ u razumevanju kako da održimo dugotrajnu romantičnu ljubav je da je razumemo na naučni način. “Naši mazgovi vide dogutrajnu strasnu ljubav kao ciljano ponašanje kako bi se ostvarile nagrade. Nagrade mogu da obuhvate smanjenje anksioznosti i stresa, osećanje sigurnosti, stanje smirenosti i jedinstva jednog sa drugim.”

Kada se u nekog zaljubimo, imamo tendenciju da obožavamo tlo kojim ta osoba gazi i da je vidimo kao najprivlačniju, najpametniju i najispunjeniju osobu u prostoriji. Ovo slepilo je ključno za dugoročnu strasnu ljubav.

Izveštaj Univerziteta iz Ženeve koji obuhvata oko 500 studija o kompatibilnosti nije mogao da izdvoji bilo koji kombinaciju dve crte ličnosti u vezi koja bi podrazumevala dugoročnu romantičnu ljubav - osim jedne. Sposobnost pojedinca da idealizuje i održava pozitivnu liuziju o svom partneru - da ga vidi kao zgodnog, intelignetnog, zabavnog i brižnog, ili uopšte kao 'ulov' - činila je da parovi budu srećni jpo svim merilima tokom vremena. 

Dosada može biti glavna prepreka dugotrajnoj romantičnoj ili partnerskoj ljubavi, a uspešni parovi će uvek naći načine da stvari održe zanimljivim. Istraživanja psihologa su predočila da su parovi koji imaju najintenzivniju ljubav oni koji ne samo da iskuse snažnu psihičku i emotivnu povezanost jedno sa drugim, neego takođe uživaju kada učestvuju u novim ili izazovnim samootkrivajućim aktivnostima zajedno (izvor “Psihologija danas”). “Nove i uzbudljive aktivnosti su uzbudljivije nego privlačnost prema partneru i ponovo raspaljuju početnu iskru”, piše Emi Gordan u Noučnom predelu Berklija.

Zavisnost od partnera je neprijatelj dugotrajne želje (važna komponenta romantične ljubavi), ističe psiholog i autor “Parenja u zatočeništvu” Ester Perel. U popularnom TED razgovoru, Perel pita, “Zašto seksualna želja ima tendenciju da bledi tokom vremena, čak i u vezama punim ljubavi?” Zavisnost od partnera i briga u dugoročnim partnerstvima - koje lako mogu biti rezultat traćenja sigurnosti, bezbednosti i stabilnosti u partnerstvu - guše erotsku varnicu, objašnjava Perel. Ali ukoliko parovi mogu da održe nezavisnost i svedoče kako i jedan i drugi učestvuju u pojedinačnim aktivnostima u kojima su vešti, mogu da nastave i vide svog partnera uvek u novom svetlu.

“Kada vidim svog partnera kako samostalno radi stvari koje ga ispunjavaju, gledam osobu i u trenutku menjam perspektivu”, kaže Perel. “Ostajemo otvoreni za misterije koje stoje jedna uz drugu...ono što je najinteresantnije nema vezanosti u želji. Nema brige u želji.”

Zaključak je da ukoliko želite da održite strast partneru ostavite prostora da radi ono u čemu je dobar.

Psiholozi su otkrili da snažna strast prema životu može da pomogne u održavanju strasti u dugim vezama. Studija Stoni Bruk Univerziteta iz 2012. godine u kojoj su bili na ispitivanju kvaliteti ličnosti koji predviđaju dugoročnu strasnu ljubav pokazale su da pojedinci koji pokazuju strast prema svemu što nudi život imaju više šanse da postignu uspeh svojim romantičnim partnerstvima. 

“Ljudi koji prilaze svojim svakodnevnim aktivnostima sa uzbuđenjem i jakim emocijama imaju više šanse da ova snažna osećanja prenesu i na svoj ljubavni život”, kaže dr Suzan Vitborn za “Psihologija danas”. “Ukoliko želite da vam veza bude ispunjena strašću, stavite emocionalnu energiju u svoje hobije, interesovanja i čak svoje političke aktivnosti.”

Dok su pojedinci u prošlosti gledali na brak kao izvor sigurnosti i bezbednosti, socijalni standard se pomerio na takav način da više muškaraca i žena ulazi u brak težeći samoostvarenju i ličnom ispunjenju. Takav brak će biti dobar za oba partnera, ali zahteva da svako uloži više vremena i energije u partnerstvo kako bi bilo uspešno.

“Prosečan brak je danas slabiji od prosečnog braka u prošlosti˝- i u pogledu zaovoljstva i stope razvoda. Ipak, ˝Najbolji brakovi danas su mnogo snažniji u pogledu zadovoljstava i u pogledu dobrog osećaja, od najboljih brakova u prošlosti”, kaže Eli Dž. Finkel, profesor socijalne patologije na Univerzitetu Nortvestern. “Kako se očekivanja od braka povećavaju po Maslovljevoj hijerarhiji, potencijalne psihološke nagrade su veće”, beleži Finkel, “ali postizanje ovih rezultata postaje i sve zahtevnije.”