POSTAVITE PITANJE LEKARIMA

Moje ime je (opciono):
Moj email je*:
Moj pol je*(označite polje):
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Izaberite oblast*:

Ukoliko postoji potreba dodajte sliku uz vaše pitanje:

Odaberite datoteku
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Psihijatrijske bolesti  (2091)

Lekari saradnici

    dr Aida Zonjić
    dr Dragana Krasić
    Dr Dušanka Petrović
    Prof. Dr Nađa Marić Bojović
    Prof. Dr Nađa Marić Bojović
    ass dr Olivera Žikić
    dr Tijana Antin Pavlović
     Žarko Petrović
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 28.02.2018
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #155537

Poštovani,

Obraćam Vam se sa jednim pitanjem, pošto sam poslije rata i svega što se dešavalo imao problema sa alkoholom. 1998. sam se lječio od alkohola i od tada, evo 21 godinu, nisam okusio ali zahvaljujući Lexsiliumu koji sam pio dok sam se lječio i poslije sam normalno funkcionisao. Tada su mi rekli da kad jednom ostavim alkohol alternativa je antidepresiv. Od ove godine lek se ne može uzeti na nalaz i već me strah da se poslije 21 godine ne vratim alkoholu. Pa molio bih Vaše mišljenje. 

Poštovani,

Nisam sasvim sigurna na šta se odnosi Vaše pitanje. Ako se tiče saveta kako da dođete do antidepresiva, put je sledeći - javite se lekaru, on će proceniti ima li razloga da koristite antidepresiv, pa ako bude indikacija, lekar će Vam svakako određeni antidepresiv propisati.
Alkohol svakako ne sme biti rešenje, jer on izuzetno jako pogoršava depresiju (kratko popravi stanje, a zatim bude još gore, što sigurno i znate) .
Budite uporni u apstinenciji, čestitam Vam na ogromnom uspehu u protekle dve decenije-to je veliki podvig i ne može to svako. 

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (1)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 28.02.2018
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #155655

Poštovani,

Bližim se 30-oj, nezaposlen sam, živim sa roditeljima i neke moje frustracije su postale pojačane. Pre svih, frustracija koja me najviše muči,  je ona u vezi muško-ženskih odnosa. Nemam skoro nikakvog iskustva na tom polju, ostale su mi brojne traume i strahovi još iz školskog doba pa nisam uspeo da se ostvarim na tom polju. Nedostatak odnosa sa devojkama je ppčeo jako da me frustrira, toliko jako da se brinem da li ću uspeti da ostanem “normalan” sa tim neiskorišćenim nagonom ili će se moje mentalno stanje pogoršati usled toga. Ne bih rekao da sam depresivan i anksiozan, ne osećam se tako (nekad sam tužan ali me brzo prođe), više se osećam besno ali ne na nekog posebno već na takvu situaciju u koju sam zapao. Godinama sam osećao neku vrstu krivice zbog masturbiranja jer sam imao utisak da je masturbacija moj problem samo sklanjala pod tepih, često sam znao da ne radim to nekoliko nedelja pa onda ponovo počnem ali pre par nedelja sam se potpuno čvrsto i fanatički odlučio na totalnu apstinenciju (bez masturbacije) iz nekog protesta prema sebi samome i prema takvoj sudbini jer je masturbacija samo sklanjala pod tepih mog problema. Frustracija je postala višetruko pojačana od kad sam prestao to da radim ali je i bes postao veći, sve manje strpljenja imam i za ljude i za razne životne situacije, imam višak energije ali manje spavam, teško mi je da se uspavam. Treniram fudbal i moja odluka je bila da tu energiju potpuno usmerim na sport ali sam zabrinut da bi to moglo da ostavi neke negativne psihičke posledice (možda i fizičke poput impotencije i slično) pa Vam sve ovo pišem iz razloga da bih Vas pitao da li ovakvo moje stanje može tokom vremena da me promeni psihički u negativnom smislu?

Poštovani,

Vaše stanje nije posledica neke ozbiljnije psihijatriske bolesti, a ne verujem ni da će dovesti do iste u perspektivi.
Problemi u seksualnoj sferi su veoma česti, samo što o tome retko ko govori pa nam se čini da drugi sličnih problema nemaju. 
Od masturbacije nema neke preterane štete, pa se ne morate u tom smislu uskraćivati.
Oko teškoća koje ste pominjali u realizaciji samog seksualnog odnosa, najbolje je da sa nekim stručnim i porazgovarate detaljnije. Postoje savetovalista za probleme seksualnosti, gde uz solidnu diskreciju možete dobiti korisne savete i po potrebi stručnu pomoć, pa se svakako javite da bi zaustavili napetost u kojoj se sada nalazite.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 28.02.2018
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #155721

Poštovani,

Želim da me posavjutejete. Naime, rođaka mi je prije dve godine imala "nervni slom", hospitalizovana je i uslijed toga suprug ju je ostavio i nakon toga predao zahtjev za razvod. Nakon razvoda oduzeta su joj djeca, tj. muž je dobio starateljstvo. Ona je u međuvremenu bila još jednom hospitalizovana. Problem je sledeći, ona je sad ostala bez krova nad glavom, posla, živi od socijalne pomoći. Od porodice se slabo ko interesuje da joj pomogne. Ja imam troje djece i zovnem je ponekad kod nas na vikend. Juče sam saznala da je na terapiji Moditen-depom jednom mjesečno. Ukratko plašim se nekih neželjenih reakcija zbog djece. Napominjem da mi nije rekla pravu dijagnozu, a i  ne znam da li bi mi njen ljekar smio reći takve informacije. 

Poštovana,

Ovo je složen problem, i za Vas koji hoćete da pomognete, ali ponajviše za rođaku i njenu porodicu, jer verujem da tu nikome nije lako. Najbolje bi bilo da pitate Vašu rođaku da skupa pođete kod njenog lekara i da porazgovarate šta lekar misli, kako najbolje da pomognete rođaci. Važno je da to radite u dogovoru sa njom, da bi se Vaša rođaka osećala poštovanom, a lekar znao da ima nekog ko želi da se angažuje.
Ako rođaka ne pristane odmah da idete skupa kod njenog lekara, budite strpljivi i topli prema njoj i može se dogoditi da ipak malo kasnije pristane.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 28.02.2018
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #155810

Poštovani,

Porodila sam se pre 6 meseci. Trudnoća manje više ok, imala sam manjih problema, pa sam bila u bolnici neko vreme u 8. mesecu trudnoće. Porodila sam se carskim rezom posle 25 sati mučenja. Nije bilo veće sreće, čekali smo dete skoro 6 godina. I 15 dana nakon porođaja kreću moje muke. Pritisak koji je dolazio do 170/110. Otkucaji srca oko 140. Ultrazvuk srca i ekg su super. Onda kreće mučenje vida, gušenje i po meni najgori osećaj na ovom svetu-osećaj padanja. koji jako dugo traje. Da napomenem nikad nisam pala. Imam osećaj da mi se nešto pomera pod kožom. Osećaj da mi se celo telo trese i podrhtavanje u grudima. Zujanje u ušima. Onda kreće probadanje u glavi, nikad na istom mestu i počinje lice da mi trni pogotovu sa leve strane i počne da mi "igra" lice. Odradim skener glave i on bude ok kao i eeg. Išla na fizikalne terapije vrata ali mi ni to nije pomoglo. U konstantnom sam strahu od bolesti. Infarkta, moždanog udara i karcinoma. Plašim se tromboze veoma, a posle porođaja su počele vene da mi se vide pa mi je postalo još gore. Deda mi je pre 6 godina imao 2 infarkta i moždani udar i trombozu noge koja mu je na živo odstranjena. Imam 25 godina. Bila sam jako vesela i druželjubiva osoba. Dosta me ljudi sad ne prepoznaje. Želim da uživam sa svojim detetom, a ja to ne mogu. Da napomenem da mi je i krvna slika u redu osim blago povišenog crp-a. 

Poštovana,

Postoji mogucnost da ste tokom 6 godina, kako kažete - čekanja, dosta iscrpli svoje snage. Mi bi stručno rekli da ste održavali psiho-biološku ravnotežu na nivou koji zahteva dodatne snage od vašeg organizma, dakle bili ste dugo dosta napeti (i telom, i mentalno) , što može da dovede do posledica upravo kada se ostvari cilj i kada bi trebalo da se psiho-biolosko stanje "spusti". Mehanizmi za uspostavljanje ravnoteže mogu se delom spustiti, delom ostati u stanju povišene napetosti, pa to dovodi do ovakvih neprijatnih simptoma.
Predlažem da se zbog opisanog sindroma koji najpre odgovara anksioznom poremećaju javite nekome od stručnjaka (klinički psiholog ili psihijatar) da bi uz njihovu pomoć polako vratili ravnotežu.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 28.02.2018
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #156043

Poštovani,

Da li može da se stvori zavisnost kada se pije 1. 5 mg Bromazepama dnevno 2 meseca? 

Poštovana,

Uglavnom ne, jer to je niska doza i granično rizičan period korišćenja. U svakom slučaju, ako lek nije dalje neophodan bolje je postepeno prekidati.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 419 |  Sledeća»