POSTAVITE PITANJE LEKARIMA

Moje ime je (opciono):
Moj email je*:
Moj pol je*(označite polje):
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Izaberite oblast*:

Ukoliko postoji potreba dodajte sliku uz vaše pitanje:

Odaberite datoteku
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Psihijatrijske bolesti  (2022)

Lekari saradnici

    dr Aida Zonjić
    dr Dragana Krasić
    Dr Dušanka Petrović
    Prof. Dr Nađa  Marić Bojović
    Prof. Dr Nađa  Marić Bojović
    ass dr Olivera Žikić
     Žarko Petrović
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 20.08.2017
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #153304

Poštovana, u postporođajnoj sam depresiji, nezadovoljana sam životom, nesrećna, mnogo nervozna, imam košmare, nemam apetit, užasno sam razdražljiva. Imam negativne misli a neretko i samoubilačke. Do tada sam bila vesela i normalna osoba. Dobila sam i pritisak tako da pijem ampril od 2. 5 ujutru i bisoprolol 2. 5 ujutru ali pola. Sve radim mahinalno i zato što moram. Bodrim sebe i borim se da mislim pozitivno ali mislim da ne mogu bez lekova. Drugarica je davno i ne seća se koristila ksalol i zoloft. I ja bih probala, imam ih. Molim vas recite mi kako se pije? 2ksalola od 0. 25mg jedan uveče i jedan ujutru a zoloft je od 50mg i to jedan uveče? Dal da ga prepolovim prvih nedelju dana a posle povećam i posle tri nedelje kad on počne da deluje jel se izbacuje ksalol ili ne?   nadam se odgovoru i veliko vam hvala na odgovoru i pomoći!   srdačan pozdrav!

Poštovana,
Stanje koje opisujete je slozeno i zbog toga bi bilo vazno da umesto samolecenja, pomoc potrazite kod strucnjaka. Ne samo sto postoji psiholoski disbalans, vec ocigledno imate i somatske teskoce, sto znaci da ceo organizam treba pazljivo i postepeno stabilizovati, posabno jer ste potrebni vasem detetu i za zdravlje se u mesecima i godinama koje dolaze morate boriti na najefikasniji i najbezbedniji nacin. Molim vas da nikako ne uzimate psihofarmake na svoju ruku, vec da to prepustite strucnjaku i da se sto pre javite u dom zdravlja kako bi dobili odgovarajuci uput.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 17.08.2017
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #153263

Poštovani, 

Od 24. 04. 2017. godine pijem Lexilium tablete, 3mg, jendom dnevno. S obzirom da pijem tablete duže od 12 nedjelja, zanima me da li sam postao ovisan? 24. 04. 2017. godine sam prvi put bio kod doktora i dijagnoza mi je disordo anxiotica depressivum. Terapija mi je Zoloft 0, 25mg i Lexsilium uveče 3mg. Zbog psihičkog poboljšanja rečeno mi je da Lexilium moram izbaciti u roku od 15 dana od danas (16. 8. 2017.) , tako što ću piti 3mg svako drugo veče. Nakon isteka ovih petnaest dana, postoji li mogućnost da imam apstinencijsku krizu, s obzirom da mi se doza Lexiliuma nije umanjivala postepeno (neko vrijeme da pijem 3mg, zatim 1, 5mg, 1mg itd dok ne izbacim) . Srdačan pozdrav!

Poštovani,

Nemate razloga da strepite od zavisnosti, tj. apstinencijalne krize nakon prekidanja benzodiazepina po shemi koja je preporučena, jer je ispravna. Posto je antidepersiv u međuvremenu preuzeo ulogu koji je u pocetku imao lek Bromazepam, slobodno nastavite kako je lekar savetovao i pođite na kontrolu kao što je zakazano.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 15.08.2017
Odgovorio: Žarko Petrović

Pitanje broj #153072

Poštovani, 

Radim u laboratoriji i imam strah od zaraznih bolesti, iako se čuvam i nosim rukavice uvek mislim da ću nešto preneti na sebe. Vrlo dobro znam kako se većina tih bolesti prenosi, ali uvek umislim da prilikom skidanja rukavica kontaminiram ruke i tako se zarazim. Jako me to nervira, po sto puta operem ruke dnevno, svesna sam da pretetujem, što mi i koleginice kažu. Zanima me da li je ovo hipohondrija, jer sam već imala problema sa napadima panike i anksioznošću.

Poštovana,

Pre bi bilo iz spektra opsesivnosti nego hipohondrije. Kod hipohondrije je sistem malo drugačiji. Ovde po mom mišljenju dominira opsesivna misao i potom ruminacije koje odatle proizlaze.
Ako želite da pročitate više o opsesivnošću, evo mog linka.
http: //www. Psiholosko-savetovaliste. Com/opsesivne-misli-laz-i-istina/

psihoterapeut Žarko Petrović
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 09.08.2017
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #153109

Poštovani, 

Zbog dosta tekstova sa interneta i medijskih duela koji više liče na političke prepirke, imam pitanja u vezi marihuane. Ilegalna je, to je sve jasno pa pitam informativno, a ne radi korišćenja. Pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema. Svejedno koji je odgovor, molio bih Vas za obrazloženje kako i zašto, kratko naravno, da jednom za svagda razjasanim sebi i informišem druge bez prostog odgovora, to je loše. Hvala

Poštovani,

Najpre, pitanje je šta je “marihuana”?

Radi se o psihoaktivnoj supstanci, koja deluje preko dve komponente: cbd i thc. Dejstva ove dve komponente su dosta razlicita.

Drugo, koliko vrsta “marihuane” postoji?
Postoji indijska konoplja, a postoji i skank, ali i mnogo varijatni izmedju. U ‘marihuanama” dostupnim “na ulici” odnos te dve komponente je vrlo razlicit, toliko da je u nekim oblicima 2: 8, a u drugim 8: 2. Cbd: thc

Ko je upoznat sa time šta tačno uzima, pa može da tačno predvidi efekte?
Niko, jer ilegalne supstance je nemoguće kontrolisati. Ni lekovi, kao visoko kontrolisane supstance, nisu uvek isti, događa se da na primer jedna serija antibiotika iz jedne fabrike lekova bude manje koncentrovana, od druge. O tome koliko se pojedine “serije” pojedinih “marihuana” iz određenih “fabrika” razlikuju niko na svetu ne može dati tačan odgovor!
Šta tačno neko kupi "na ulici", nikad ne može znati. . .
To, u suštini, znači da je i efekat “marihuana” (u množini!) , kratkoročni a posebno dugoročni, vrlo različit i u suštini teško predvidljiv.

Šta se ipak zna?
Zna se da smo svi različiti, da jednima na primer Penicillin izleči infekciju, a drugima izazove penicilinski šok, nekada i fatalni ishod. Ujedno, nekada nam Penicillin izleči infekciju, a kasnije može da se dogodi da on bude neefikasan, da nam treba drugi ili dodatni antibiotik…
Kao što se mi razlikujemo prema osetljivosti na Penicillin, tako se razlikujemo i prema sklonosti da se plašimo, da nam varira raspoloženje, volja, da pamtimo i logički mislimo, da nam se pojavljuju sumnje ili halucinacije. To znači da će jednima smeša “marihuana” koje su jedno vreme uzimali, kupujući ko zna šta, donekle smetati, (u suštini, ne preterano) , a drugima će biti otrov za mozak. Kad ovo govorim, mislim na osobe koje još uvek nemaju nikakav jasan psihijatrijski problem, već uzimaju drogu rekreativno.

No, važno je znati da nije sve jedno kada se sa marihuanom počne. Ako je to u 13-14 godina, kada se mozak intenzivno razvija i ima jednu moc odbrane od otrova, efekti nece biti isti kao kada se počinje i uzima kasnije, kada se mozak manje intenzivno menja i kada mu je moć odbrane drugačija. Ujedno, nije isto ako se uzima 1-2 puta godišnje u par godina, ili 1-2 puta nedeljno u tih istih par godina…
No, u svakom slučaju u pitanju je blaža ili jača zatrovanost receptora u mozgu.

Koje su manifestacije te zatrovanosti?
Manifestacije su pojava napetosti, strahova, povišenog ili sniženog raspoloženja, promene potrebe za snom, hranom, promene volje, ali i nerealni doživljajii i paranoja. Kao i svako trovanje, kad se ukloni uzrok, psihičke promene se povlače, ali zna se da posle dužeg uzimanja marihuana mnogi ljudi manifestuju amotivacioni sindrom, jednu vrstu tuposti, pada raspoloženja, volje, motivacije i da to može da traje mesecima, ćak i godinama. Kod manjeg broja ljudi, međutim, može se dogoditi da se pojave sumjičavost, ideje proganjanja, poremećaj rerzonovanja, čudna razmišljanja, pa čak i halucinacije. Ove promene mogu da se dogode i više meseci, pa čak i godina, od poslednjeg uzimanja droge…

Zaključak
Kombinacije u vezi sa tim kakvo je bilo uzimanje marihuane u rekreativne svrhe kod jedne osobe tokom života su bezbrojne (kombinacije vrsta same supstance koja je unosena, načina kako je korisena, učestalosti, doza) . Zbog toga, kada se proučavaju svi efekti, posebno dugoročni, u naučnim studijama postoji mnogo prepreka da se egzaktno dobije definitivni, jedinstven odgovor. Dosta smo saznali, a dosta još ostaje da se sazna. Odatle polemike. One su opravdane.

No, na Vaše pitanje - pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema (koji već postoje, pretpostavljam da ste to mislili) , odgovor je – odmaže, i to u velikoj meri, jer pored jedne bolesti tj. poremećaja u radu moždanih ćelija, stvara se i dodatni poremećaj tim isti ćelijama, a i šire, što može imati samo negativni efekat na pojedinca.

zato je to loše…


Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 08.08.2017
Odgovorio: Prof. Dr Nađa Marić Bojović

Pitanje broj #153103

Poštovani, 

Da li je moguće da osoba ima blaži oblik epilepsije ukoliko joj nije ustanovljeno lekarskim pregledom? Ima česte napade, jednom je bilo sa penom na ustima, a ranije je imala utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tuđi život. Pritom, na prvi pogled osoba deluje ok, tek kroz druženje sa njom primećuje se kao dvostruka ličnost. Osoba ima jake glavobolje i odbija da ide kod neurologa. Pri tom vodi koliko toliko normalan život, samo osobe oko nje imaju utisak da je čudna i da nešto nije u redu, da je drugačija od ostalih. 

Poštovana,

Ako neko ima, kao sto kažete, česte napade, jednom i sa penom na ustima, a ranije je postojao utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tudji zivot, bilo bi neophodno da se uradi pregled lekara, snimanje eegom, i da se što pre javi i uspostavi odgovarajući vid lečenja.
Da li je blaži ili manje blag oblik poremećaja mora utvrditi stručno lice, uz dijagnostičku proceduru kojom se isključuju ostali mogući uzroci ovih stanja. Predlažem da se što pre javi lekaru u domu zdravlja, koji će uputiti na odgovarajuće specijalizovane službe.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 405 |  Sledeća»