Ocenite članak:
  • 89
(3 / 89)

Pronadjen biomarker nervnih stem ćelija – put ka transplantaciji nervnih progenitora u ljudski mozak


Autor: dr Dragana Jančić   

pronadjen-biomarker-nervnih-stem-ćelija-–-put-ka-transplantaciji-nervnih-progenitora-u-ljudski-mozak

U poslednjoj dekadi, istraživanje neurogeneze (radjanja nervnih ćelija u odraslom organizmu) je dobilo nov zaokret. Ono što je ranije bilo prihvaćeno kao definicija neurona, njegova nedeljivost, odbačeno je nakon novih studija.

Korišćenje konfokalne mikroskopije je doprinelo lakšem detektovanju novorodjenih ćelija. Ipak, većina istraživanja iz izvršeno na životinjskim modelima. Izučavanje ćelija koje su sposobne da se razviju u funkcionalne nervne ćelije u odraslom ljudskom organizmu je nailazilo na tehničke poteškoće (invazivne metode).


In vivo istraživanja

Jedan od izazova savremenih neuronauka je pronalaženje i praćenje odredjenih tipova ćelija in vivo. Ipak, markeri razlicitih vrsta ćelija koji bi trebalo da ih označe i kasnije služe za njihove detektovanje je slovilo za veoma teško, ako ne i nemoguće, savremenim tehnikama. No, pronalazak  spektroskopije koja se zasniva na magnetnoj rezonanci (magnetic resonance spectroscopy, MRS), jedne neinvazivne tehnike, postalo je moguće raspoznavati nervne ćelije od glijalnih.

Nov izazov je bio naći načina da se raspoznaju moždane stem ćelije, ćelije koje se mogu razviti u funkcionalne zdrave neurone.

Grupa doktorke Mirjane Maletić-Savatić, profesora neurologije na Stejt Univerzitetu (State University) u Njujorku, SAD, pronašla je izvesni kompleks lipida ili lipoprotina koji karakterišu i raspoznaju spektroskopski, MRS-zapis nervnih stem ćelija. Ovi istraživači su svoje nalaze proverili na životinjskim modelima i ljudskim dobrovoljcima i uspešno locirali ćelije-nervne progenitore. Takodje, transplanitrali su ove ćelije u mozak pacova i uspešno detektovali njihovu novu lokaciju.

Najinteresantniji ishod ovog istraživanja je praćenje nervnih progenitora kod dece i adolescenata. Naime, grupa doktorke Maletić-Savatić je utvrdila dramatičan pad broja novorodjenih ćelija u mozgu starijih osoba. Sledeći korak  je pokušati da se pronadje analogija izmedju broja  nervnih ćelija pacijenata obolelih od multiple skleroze, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, kao i traumatskih povreda mozga ili moždanog udara.  Kako ove ćelije imaju potencijal da  se razviju u ćelije koje su anatomski i fiziološki slične ranije rodjenim neuronima, naučnici se nadaju da bi njihova manipulacija u vidu transplantacije ili reparacije mogla da pomogne uspešnijoj sanaciji oštećenog moždanog tkiva. Ovakav vid terapije, iako je tek na začetku, obećava, jer je relativno bezbedan i bio bi primenljiv i na neonatuse sa urodjenim moždanim poremećajima, kao i na ljude obolele od moždanih tumora. Dodatni izazov je i činjenica da je lokacija novorodjenih ćelija u hipokampusu, delu limbičkog sistema odgovornom za neke forme učenja i pamćenja, tako da manipulacija ovim ćelijama mora biti strogo kontrolisana. Iako je mogućnost transplantacije nervnih stem ćelija nekoliko godina ispred nas, rezultat grupe dr Maletić-Savatić je prekretnica u neinvanzivnom istraživanju mozga, kako za dijagnostičke, tako i terapeutske svrhe. 


Dragana Jančić, MD, MSc

Instituto de Neurociencias Alicante,

Španija 


 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru