Ocenite članak:
  • 123
(2.83 / 123)

Otporna na lekove, bela kuga vreba i bogate i siromasne


otporna-na-lekove-bela-kuga-vreba-i-bogate-i-siromasne

London (Rojters) – Za doček Nove 2004 godine, nakon što je mesecima gubila težinu, patila od groznice, noćnih preznojavanja i nedostatka vazduha, student Ana Voterson je hospitalizovana zbog iskašljavanja krvi.

Bilo je čudno što joj je dijagnostikovana tuberkuloza (TB) – starovremena bolest koja se asocirala sa siromaštvom – posebno zbog činjenice da je Ana bila dobrostojeći advokat pripravnik iz imućne britanske prestonice. Ipak, bilo je olašanje, kaže ona, da je konačno saznala zbog čega je bila bolesna tako dugo.

Nakon što je infekcija odbijala da nestane nakon tri terapije antibiotika koje su joj lekari prepisali, njeno olakšanje se, pak,  pretvorilo u strepnju.

Nakon šest nedelja tokom kojih je uzimala terapiju pilulama, Ani je rečeno da boluje od multiotporne tuberkuloze, ili MDR-TB i morala je da se suoči sa višemesečnom izolacijom i režimom injekcija koje su joj prouzrokovale mučninu, modrice i onemogućavale joj da izađe napolje na sunce.

Moji prijatelji su zaista bili šokirani,“ rekla je Wotersonova. Mnogi od njih su za tuberkulozu čuli samo iz Viktorijanskih romana.

Bogati Zapad često gleda na tuberkulozu kao na bolest davno prošlih era –  prizivajući pri tom slike siromašnih žena i dece iz 18-og i 19-og veka koji polako umiru od bolesti, tada poznate kao bela kuga.

Ipak, stopa rasta multiotporne tuberkuloze u nekim od najbogatijih gradova Evrope, kao i u Africi i Aziji, ponove piše istoriju.

London je nazvan „ tuberkulozna prestonica Evrope“, a nedavna zapanjujuća studija koja dokumentuje nove slučajeve potpuno otporne tuberkuloze u  Indiji, nagoveštava da moderna bajka ove bolesti može da postane puno gora.

Ne možemo da priuštimo sebi da ovaj duh izadje iz boce. S obzirom da jednom već jeste, ne znam kako ćemo kontrolisati TB,“ rekla je Rut Mek Nerni, ekspert za tuberkulozu pri Londonskoj Školi Higijene i Tropske Medicine.

Internacionalni alarm

TB je bakterijska infekcija koja uništava plućna tkiva pacijenata i tera ih da kašlju i kijaju, i šire mikrobe putem vazduha. Svako sa aktivnom tuberkulozom može zaraziti još 10-15 ljudi godišnje.
U 2010-oj, 8,8 miliona ljudi je obolelo od tuberkuloze, a Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je predvidela da će do 2015. godine više od 2 miliona ljudi oboleti od multiotporne tuberkuloze.

Stopa smrtnost od tuberkuloze širom sveta iznosi između između 2 i 3 osobe u minuti.
Nije iznenađujuće, onda, da su na izgled neizlečivi slučajevi iz Indije upalili internacionalni alarm.
Svetska Zdravstvena Organizacija je u sredu sazvala poseban sastanak na kome bi se diskutovalo da li pojava nove vrste tuberkuloze, koja se čini otpornom na sve poznate lekove, predstavlja osnovu za definisanje nove klase totalno otporne tuberkoloze ili, TDR-TB.

Ako je tako, to će dodati novi nivo razvoja tuberkuloze tokom godina – od tuberkuloze koja se leči antibioticima za 6 mesece, preko pojave MDR-TB, do izuzetno otporne TB (XDR-TB).

Ono što najviše frustrira kod ovog razvoja, kaže Lusisija Ditju, predstavnik partnerstva Zaustavimo Tuberkulozu, jeste činjenica da je sve otporne tuberkuloze stvorio čovek.

Kao i ostale bakterije, bakterija Mycobacterium tuberculosis može da evolvira i postane otporna na antibiotike. Što se više terapija daje pacijentu i što više terapija pacijent ne kompletira, bakterija postaje sve rasprostranjenija i otpornija.

Doktori, zdravstveni radnici, medicinske sestre, i ceo zdravstveni sistem je proizveo MDR-TB. To nije bakterija koja dolazi iz prirode. To nije spontana mutacija. Stvorila se jer pacijenti nisu bili lečeni na odgovarajući način – ili su im davane nekvalitetni lekovi, ili im nije davano dovoljno lekova, ili lečenje nije do kraja ispraćeno, pa je terapija rano prekinuta,“ kaže Ditju.

Ditju je nekako uverena da se WHO sastaje da bi razmotrio skorašnje ekstremne slučajeve otpornosti, koji će, u najmanju ruku,  ponovo skrenuti pažnju na ovu često zaboravljanu bolest. Ali ona kaže da iako su definicije krucijalne za internacionalne smernice i protokole lečenja, one ne prave veliku razliku za obolele.

Ono što je bitnije je drama i tragedija ljudskih bića. Da li je u pitanju MDR, XDR ili TDR TB, ne pravi veliku razliku za pacijente. Mnogi od njih će se suočiti sa veoma nezahvalnom sudbinom..“

Kada lekovi ne deluju

Situacija u Indiji je posebna tačka.

Dr Zarir Udvadia, specijalista za tuberkulozu pri Nacionalnoj Bolnici Hinduja u Mumbaiju, je krajem prošle godine žurnalu Kliničke Zarazne Bolesti rad u kome je zabeležio 4 slučaja TDR-TB. On je rekao Rojtersu da je do sada identifikovao 12 slučaja za koje ne može da pronađe terapiju. Troje je već umrlo.

On je testirao više moćnih anti-TB lekova na uzorcima uzetim od ovih pacijenata – uključujući prvu liniju lečenja, kao što su izoniazid, rifampicin i streptomicin, kao i niz lekova iz druge linije, poput moksifloksacina, kanamicina i etionamida. Nijedan lek nije delovao.

Ako sve saberete, bili otporni na ukupno 12 lekova,“ rekao je.

Kao i ostali, Udvadia krivi lošu medicinsku praksu.

Upotreba lekova bez recepata je rasprostranjena u Indiji temožda nije slučajnost da je baš u Indiji najveća rasprostranjenost MDR-TB, sa više od 100.000 obolelih.

Udvardijin tim je sproveo istraživanje u Mumbajiu, u kome živi, često u teškim i prenaseljenim uslovima,  više od 12 miliona ljudi. Istraživanje je pokazalo da u jednom okrugu od 106 doktora iz neregulisanog privatnog sektora, samo 5 može da prepiše dobar recept za pacijenta potencijaln obolelog od MDR-TB.

Većina recepata je bila „neodgovarajuća“ i učinila bi da se stanje pacijenta pogorša – izazivajući promenu MDR tuberkuloze prvo u XDR, a zatim i u TDR tuberkulozu.

Podaci iz Mumbaia pokazuju da je TDR tuberkuloza bila „nesreća koja čeka da se desi,“ rekao je Udvadia.

Za dolazak u ovaj stadijum potrebne su godine otpornosti koja se pojačava, kao i veliki stepen pogrešne upotrebe antibiotika. Nijedna druga zemlja ne koristi lekove iz druge linije lečenja toliko slobodno kao Indija.“

Širenje

Ovo može nagoveštavati da bi zemlje koje mudrije koriste lekove trebalo da budu manje ranjive. Eksperti nisu ubeđeni, a i istorija je pokazala drugačije.

Jedna od najvećih teškoća u borbi protiv tuberkuloze je lakoća i brzina kojom se ona širi. Kada pacijent kašlja, kija ili pljuje, on oslobađa hiljade kapljica punih klica u vazduh oko sebe. Sa ljudima koji putuju svetom u zatvorenim prostorima, bolest poput TB se može lako raširiti.

Dobar primer je XDR-TB, koja je bila hit svetskih naslova tokom epidemije u Južnoj Africi u 2006. godini. Nepune četiri godine kasnije, u 2010. godini, WHO je objavila da je tuberkuloza otporna na lekove na rekordnim nivoima u celom svetu i da je ukupno 58 zemalja objavilo makar jedan slučaj XDR-TB.

Ditju se boji da se sličan šablon može ponoviti i sa TDR-TB.

Širi se, širi se dok pričamo sada,“ rekla je. „ Situacija je ekstremno zabrinjavajuća.“

Ana Voterson, koja je morala da se odrekne 19 meseci normalnog života da bi se izlečila, ali koja je i dalje kvalifikovani advokat i koja sada radi u londonskom Sudu, ne može da tvrdi gde se zarazila.

U vreme kada je zahvatila infekciju, živela je u severozapadnom Brentu, delu Londona sa brojnim imigrantskim zajenicama i žarištima siromaštva. Kao milioni drugih u prestonici Londona, i ona je korsitla podzemnu železnicu gotovo svaki dan.

Votersonova je takođe bila u Indiji nekoliko godina ranije, i s’ obzirom da tuberkuloza može ostati skrivena dug vremenski period, moguće je da se tamo zarazila.

Ne možete biti izolovani od ostatka sveta,“ rekla je. „ Postali smo jako samouvereni po pitanju tuberkuloze, misleći da je nestala. Ali realnost je da dok ne ode iz zemalja u razvoja, nije otišla nigde,“


 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru