Degenerativno oboljenje kuka ( koksartroza) dovodi do degenerativnih promena zgloba – osteoartroze u okviru generalizovane osteoartroze ili kao izolovan proces osteoartroze kuka. To je sporoprogresivna bolest. Karakterišu je krepitacije u kuku koji se ispoljavaju pri pokretima, smanjenje amplitude pokreta u zglobu – kontraktura i nestabilnost kuka.
Nema sistemskih simptoma, a upala zgloba je retka i blagog inteziteta. Uzroci nastanka koksartroze su i danas nedovoljno poznati. Još uvek postoji podela na primarne i sekundarne koksartroze, koje su znatno češće.
Poznato je da postoje nekoliko tzv. faktora rizika koji doprinose razvoju koksartroze a među njima su najvažniji:
· starenje;
· gojaznost;
· poremećaj kongruencije zgloba;
· genetska predispozicija;
· sistemska oboljenja i
· oštećenja zgloba usled povrede ( posttraumatske artroze ).
Starenjem, hrskavice u zglobovima postaju podložnije degenerativnim procesima. Istraživanja pokazuju da do 50-te godine života oko 5% populacije boluje od koksartroze, od 50-te do 65-te godine oko 25%, a posle 70-te godine oko 70%.
Gojaznost je drugi faktor od značaja za ispoljavanje koksartroze. U pogledu efekata gojaznosti na patogenezu koksartroze postoje dve teorije: biomehanička i metabolička hipoteza. Prema prvoj hipotezi gojaznost delovanjem preteranog mehaničkog opterećenja doprinosi razvoju koksartroze, a prema drugoj, od važnosti su degradacioni uticaj insulinske rezistencije kod gojaznih na anaboličke efekte insulina i IGF-1 na hondrocite i uticaj leptina i adiponektina iz masnog tkiva na razgradnju hondrocita. Uticaj genetske predispozicije na razvoj koksartroze je dosta proučavan i pokazano je da je to bolest sa snažnom genetskom predispozicijom.
Grafikon 1. Učestalost koksartroze u opštoj populaciji prema životnoj dobi
Patoanatomski u ranoj fazi patogeneze koksartroze dolazi do oticanja zglobne hrskavice, poremećaja strukture kolagena, povećanja sinteze proteoglikana i oslobađanja degradacionih enzima iz hondrocita i povećanja sadržaja vode u hrskavici. U kasnoj fazi prisutno je smanjenje sadržaja proteoglikana u hrskavici zbog dejstva enzima, smanjenje i razmekšanje hrskavice, stvaranje pukotina u hrskavici i njene razgradnje sa neadekvatnom reparacijom, direktna izloženost koštanog tkiva mehaničkim silama, iritacija sinovije sa povećanjem sinovijalne tečnosti.
Danas se suočavamo sa globalnim porastom broja pacijenata koji su zbog degenerativnih oboljenja kuka ( koksartroze) onemogućeni za normalnu životnu aktivnost. Savremen način života, pre svega nedovoljna fizička aktivnost, sve učestalija gojaznost i starenje opšte populacije čine da se lekari različitih specijalnosti suočavaju sa porastom broja bolesnika sa koksartrozom u svakodnevnoj praksi. Artrozom zahvaćen kuk dovodi do pojave progresivnih bolova u miru, a pogotovo pri pokretima. Pokreti su redukovanih amplituda što zajedno sa bolovima vodi smanjivanju opšte pokretljivosti, otežanom i onemogućenom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti i pogoršanju kvaliteta života obolelih.
Lečenje koksartroze može da bude neoperativno i operativno.
Neoperativna (medikamentna i fizikalna ) terapija ima delimičan, kratkotrajan i ograničen efekat na usporavanje patofizioloških procesa koji dovode do nastanka oboljenja, smanjenje tegoba bolesnika i povećanje pokretljivosti i kvaliteta života.
Operativno lečenje degenerativno izmenjenog zgloba kuka metodom artroplastike prisutno je u ortopedskoj hirurgiji već 90 godina. To je uspešna operativna metoda kojom se dobija bezbolan, mobilan, stabilan i dugotrajan kuk, a samim tim poboljšava i funkcionalni status i kvalitet života.
Porastom broja pacijenata kod kojih se javila koksartroza sa svim svojim posledicama na kretanje i stabilnost prilikom kretanja, direktno utiče i na sve češću pojavu preloma femura u predelu njegovog vrata.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa kukovima.
Zakažite pregled popunjavanjem Kontkt forme u nastavku.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde