Ocenite članak:
  • 166
(2.99 / 166)

Inseminacija jajnih ćelija


inseminacija-jajnih-ćelija

Posle izdvajanja jajnih ćelija i njihovog boravka u inkubatoru u trajanju 1-2 sata biolog će, uz prethodno uklanjanje zaštitnog venca ćelija koje se oko nje nalaze, izvršiti oplodnju dodavanjem posebno pripremljenih spermatozoida u laboratorijsku posudu u kojoj se nalaze jajne ćelije u medijumu.

Nakon identifikacije jajnih ćelija posle aspiracije, suprug pacijentkinje daje svoj ejakulat u laboratoriju gde se postupkom centrifugiranja i dvostrukog ispiranja spermatozoida u medijumu, dizajniranom za taj postupak, odlažu u inkubator.

U inkubatoru se suspenzija spermatozoida u medijumu ostavlja jedan sat. Za to vreme najvitalniji spermatozoidi "isplivaju" u gornji deo medijuma koji se nalazi u epruveti. Biolog uzima taj deo medijuma u kome se, ukoliko se radi o normalno fertilnoj spermi, u jednoj kapi teenosti se nalazi 50.000-100.000 spermatozoida, i uradi inseminaciju jajnih ćelija.

Posuda se posle toga ponovo vraca u inkubator gde će doći do spajanja jajne ćelije i spermatozoida, desiće se oplodnja van tela majke.

Jajne ćelije ce biti pregledane posle 24 casa da bi se ustanovilo da li je do oplodnje došlo i ponovo sledećeg dana da bi se ustanovilo da li je došlo do ćelijske deobe. Ukoliko se to desilo takva formacija se od tada zove embrion. Embrion se premešta u novi medijum koji mu obezbeđuje dalji razvoj.

Od tada se embrion u medijumu kultiviše u inkubatoru još tri dana nakon čega se posebno dizajniranim kateterima kroz kanal grlića materice vraća u materičnu duplju gde će nastaviti ili ne sa daljim razvojem čiji je rezultat trudnoća. U vreme transfera embrioni su u dvo, četvoro ili osmoćeliskoj fazi razvoja.

Uobičajena je praksa, većine timova za vantelesnu oplodnju, da se izvrši transfer do tri embriona, zbog opasnosti od višestrukih trudnoća. Ukoliko postoji više od tri embriona ostatak se posebnim postupkom zamrzava kako bi se upotrebili nekom drugom prilikom ukoliko prvi postupak ne uspe ili ukoliko se želi nova trudnoaa.

Zahvaljujući novim medijumima koji omogućavaju duže održavanje embriona u laboratorijskim uslovima embriotransfer se vrši petog ili šestog dana posle oplodnje u fazi embrionalnog razvoja koji nazivamo blastocista. Transfer embriona u ovoj fazi razvoja ima barem dve prednosti:
  1. moguće je odabrati embrion koji ima veće šanse za implantaciju
  2. embriotransfer se vrši 19-20 dan ciklusa kada je sluznica materice dobro pripremljena za prihvat embriona, u vreme kada bi embrion i u prirodnom ciklusu dospeo u materičnu duplju.
Posle embriotransfera daje se medikamentozna, hormonska, potpora sluznici materice kako bi se maksimalno povećala šansa da se embrion implantira i obezbedi njegov dalji nesmetan razvoj. U tu svrhu se daju preparati Progesterona 14-16 dana posle transfera uz inekcije hCG-a (horionskog gonadotropina) svaka 3-5 dana u prvih 14-16 dana posle transfera. Horionski gonadotropin ima značajnu ulogu u davanju potpore žutom telu, nastalom na mestu ispražnjenih folikula, koji obezbeđuju dovoljne količine Progesterona neophodnog hormona za nesmetan razvoj trudnoće. Ovakav terapijski pristup danas obezbeđuje visok procenat uspeha lečenja metodom vantelesne oplodnje.

U većini uhodanih dobro opremljenih i organizovanih centara po svakom embriotransferu postiže se u proseku 20% trudnoća koje se iznose do porođaja. Neki centri za VTO postižu i do 30% uspešnih izlečenja.

Autor: Prof. Dr Milenko Bujas

Vantelesna oplodnja VTO

 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru