Ocenite članak:
  • 74
(2.99 / 74)

Fizička aktivnost kao prevencija i rehabilitacija malignih bolesti


fizička-aktivnost-kao-prevencija-i-rehabilitacija-malignih-bolesti

Nastanak i razvoj malignih bolesti u velikoj meri je određen genetskom predispozicijom koja svakoj jedinki ljudske vrste pridružuje određeni rizik. Iako je za nastanak malignih bolesti neophodna mutacija ćelije, u ljudskoj populaciji postoji znatne varijacije sveukupnog rizika za oboljevanje od maligniteta, koje su posledica delovanja određenih faktora koji nisu genetske prirode.

Socijalno i profesionalno okruženje, životne navike i stil života sadrže u sebi značajne faktore kao što su navika pušenja cigareta, predominantna ishrana određenom dijetom ili određeni stepen fizičke aktivnosti, a koji mogu suštinski menjati osnovni, substancijalni rizik za nastanak maligniteta. S obzirom na činjenicu da individualno zdravo ponošanje u velikoj meri je zavisno od socijalne sredine i životnog okruženja, upoznavanjem ovih pridruženih faktora za onkogenezu raste, ne samo individualna odgovornost, nego i kolektivna i društvena obaveza za prihvatanje i sprovođenje modela zdravog života.

Pušenje cigareta, dijeta i fizička aktivnost predstavljaju najvažnije promenljive faktore rizika za nastanak malignih bolesti. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama jedna trećina od 500 000 smrti godišnje zbog malignih bolesti povezana je sa određenom dijetom i profilom fizičke aktivnosti, a druga trećina sa navikom pušenja cigareta. Naučni dokazi zasnovani su na rezultatima kontrolisanih randomizovanih studija, ali problem definitivnih zaključaka nije uvek moguć zbog nepostojanja takvih studija za pojedine faktore rizika, zbog raznovrsne metodologije i zbog udruženog dejstva ispitivanih faktora rizika. Iz tih razloga preporuke i vodiči promovišu određeni model zdravog života i opštu dobit na zdravstveno stanje pojedinca, ali ne daju garancije za punu zaštitu od malignih bolesti.

Biološki mehanizmi preventivnog delovanja fizičke aktivnosti na razvoj tumora

Mehanizam dejstva fizičke aktivnosti na onkogenezu i uticaj bioloških transformacija u organizmu tokom fizičkog treninga na modifikaciju razvoja i rasta tumora nisu u potpunosti poznate, te su predmet brojnih istraživačkih poduhvata. Ipak, verovatni i mogući mehanizmi tog odnosa se naslućuju.

Glavni mehanizam, koji se globalno odnosi na sve lokalizacije neoplazmi, obuhvata modifikaciju nivoa hormona, koncentracije i aktivnosti faktora rasta, smanjenje količine masnih rezervi i moguće povećanje imunološke otpornosti organizma. Aktivnost metaboličkih hormona i faktora rasta može biti značajno modifikovana pod dejstvom fizičke aktivnosti koja dovodi do snižavanja nivoa biološki raspoloživih seksualnih hormona. Niži nivo aktivnih seksualnih hormona može biti udružen sa smanjenjem rizika za razvoj hormon-zavisnih neoplazmi, kao što su tumori dojke, endometrijuma, ovarijuma, prostate i testisa.

Poznato je da povećana ekspozicija endogenom estrogenu tokom dužeg perioda i produžetak reproduktivnog perioda (rana menarha, kasno životno doba menopauze, kasni prvi porođaj, izostanak laktacije, povećan broj ovulatornih ciklusa) i individualne varijacije koncentracije estrogena povećavaju rizik za karcinom dojke i kod premenopauznih i kod postmenopauznih žena. Karcinom prostate je povezan sa povišenim nivoom biološki raspoloživog testosterona. Fizička aktivnost deluje ne samo na smanjenje nivoa biološki raspoloživih hormona, nego verovatno i putem povećanja cirkulišućih hormon vezujućih globulina sprečavajući dejstvo hormona na ciljno tkivo.

Pod dejstvom fizičke aktivnosti  dolazi do pada nivoa insulina, glukoze, triglicerida i povećanja nivoa HDL holesterola, što dovodi do redukcije rizika za razvoj malignih bolesti. Redovna fizička aktivnost signifikantno snižava nivo insulina što je povezano sa redukcijom rizika za razvoj malignih bolesti. Protektivno dejstvo fizičke aktivnosti ostvaruje se i redukcijom cirkulišućeg nivoa insulinu sličnog faktora rasta (IGF), koji u visokoj serumskoj koncentraciji predstavlja rizik za nastanak karcinoma kolona, rektuma, prostate, dojke i pluća. Efekat na sniženje IGF može varirati zavisno od populacije ili tipa fizičkog opterećenja, ali potpomažući mehanizam predstavlja povećanje nivoa cirkulišućeg nivoa IGF-vezujućeg globulina 3, koji vezivanjem IGF onemogućava njegovo potencijalno kancerogeno dejstvo.

Od svih mogućih i potencijalnih bioloških efekata fizičkog treninga sa protektivnim dejstvom verovatno je najvažniji onaj koji se povezan sa kontrolom telesne težine. Telesna težina predstavlja rezultat prostog balansa unosa i trošenja energije. Potrošnja energije odvija se u tri nivoa ( bazalni metabolizam, fizička voljna aktivnost i potrošnja vezana za proces digestije). Iako i količina utrošene energije za bazalni metabolizam i digestiju hrane može značajno varirati zavisno od genetskih faktora i hormonskog odgovora, fizička aktivnost je najznačajniji faktor modulacije energetskog balansa u telu. Ova pozicija fizičke aktivnosti  uslovljena je pre svega mogućnostima voljnog utroška znatnih količina energije.

Postoje umereni ali i pouzdani dokazi da je gojaznost i prekomerna telesna težina faktor povećanog rizika za karcinom kolona, bubrega, endometrijuma, tireoideje i za postmenopauzalni karcinom dojke. Sa druge strane, veća telesna težina na nepoznat način deluje protektivno na premenopauzalni karcinom dojke i karcinom pluća. Takođe, abdominalno masno tkivo, nasuprot masnom tkivu kukova i zadnjice, je metabolički mnogo aktivnije i udruženo sa većim rizikom za razvoj bolesti.

Fizička aktivnost i redukcija telesne težine, a posebno abdominalnog masnog tkiva, iako su u uzročno-posledičnog vezi, predstavljaju dva nezavisna protektivna faktora sa nezavisnim korisnim zaštitnim efektom za nastanak neoplazmi. Procene su da je 1/4 do 1/3 malignih bolesti uslovljena ili povećanom telesnom težinom ili smanjenom fizičkom aktivnošću.

Preporuke u vezi sa protektivnim dejstvom fizičke aktivnosti na razvoj malignih bolesti

fizicka-aktivnost-i-karcinomNa bazi postojećih zapažanja i dokaza organizacije javnog zdravstva oformile su preporuke za pojedince u cilju pokušaja redukcije stope incidencije karcinoma u opštoj populaciji. Postoji konsenzus sledećih organizacija koje se bave ovom problematikom: American Cancer Society, U.S. Department of Health and Human Services, International Union against Cancer, World Cancer Research Fund and American Institute for Cancer Research, Harvard Center for Cancer Prevention, Canadian Cancer Society and Health Canada. Slično preporukama koje su sačinjene za pojedince 2000 godine,  Workshop on Physical Activity and Cancer Prevention u organizaciji Cancer Care Ontario izneo je opšte preporuke namenjene lekarima u cilju sprovođenja preventivnih akcija i sprovođenja zdravstveno vaspitnog rada. U tabeli 1 prikazana je skraćena verzija ovog vodiča u vezi preventivnog dejstva fizičke aktivnosti.

Rezultati epidemioloških studija ukazuju na neosporne činjenice o koristi fizičke aktivnosti u redukciji rizika za karcinom, ali još uvek nije precizno poznat intenzitet, vrsta, trajanje i frekvencija te aktivnosti. Istraživački rezultai ukazuju da fizička aktivnost nikako ne sme biti slaba ili laka ukoliko se želi njen protektivni efekat. U tom cilju Američko udruženje za karcinom (American Cancer Society) u svom vodiču za prevenciju karcinoma putem dijete i fizičke aktivnosti dalo je popis aktivnosti koje se mogu smatrati umerenim odnosno, snažnim, kao i konkretne preporuke namenjene stanovništvu o modifikaciji načina i stila sedanternog života. (tabela 2)

 

Tabela 1

Preporuke za fizičku aktivnost u cilju redukcije rizika za karcinom

 

  • Preporuke za fizičku aktivnost uključiti u programe primarne prevencije karcinoma
  • Fizičku aktivnost treba shvatiti više u funkciji redukcije rizika nego prevencije karcinoma
  • Rizik za karcinom redukuje samo umerena ili snažna fizička aktivnost u trajanju 30-45 min najveći broj dana u nedelji (najmanje 5 dana nedeljno)
  • Pozivna poruka za povećanje fizičke aktivnosti treba da sadrži i primere fizičke aktivnosti prilagođene starosti, polu i nivou kulture pojedinca
  • Preporuke za fizičku aktivnost treba da uvažavaju razlike kardiorespiratornog kapaciteta unutar populacije

o        Za mlađe osobe 45 min intenzivna aktivnost

o        Za starijeosobe 30 min umerene aktivnosti

o        Za osobe sa sedanternim načinom života inicijalno niža aktivnost nego za već aktivne osobe

o        Deca i adolescenti umerena ili snažna fizička aktivnost u toku 60 min 5 ili više dana nedeljno

  • Fizička aktivnost treba da bude vezana i za druge preporuke za zdrav život (održavanje zdrave telesne težine)
  • Fizičku aktivnost sprovoditi u svim životnim periodima i dobnim grupama
  • Obezbeđivanje podrške socijalne sredine za preventivne programe koji sadrže fizičku aktivnost
  • Obezbediti službu koja prati efekte određenog nivoa fizičke aktivnosti

 

Tabela 2

Modeli umerene i snažne fizičke aktivnosti i načini za promenu sedanternog stila života

 

Modeli fizičke aktivnosti

 

Umerena

Snažna, energična

Vežbanje

Slobodno vreme

pešačenje, plesanje, lagana vožnja bicikla

klizanje, roleri, jahanje, vožnja kanuom,

joga

trčanje, brza vožnja bicikla teretana

aerobni ples, rvanje, borilačke veštine

preskakanje užeta, plivanje

Sport

odbojka, golf, bezbol,

badminton, tenis (u parovima)

skijanje (spust)

fudbal, hokej na ledu ili na travi

tenis (pojedinačno), košarka, stoni tenis,

nordijsko skijanje

Kućne aktivnosti

održavanje travnjaka

radovi u vrtu

kopanje, nošenje, vučenje

zidanje, stolarstvo

Profesionalna aktivnost

pešačenje

podizanje lakšeg tereta

domarski posao, rad na farmi

održavanje mašina

težak manuelni rad

drvoseča

građevinski radnik, vatrogasac

Redukovati sedanterni način života

  • Koristiti stepenice, a ne lift
  • Do željene destinacije . pešice ili biciklom
  • Vežbati u paru sa kolegama, famijom ili prijateljima
  • 10 min brzog hoda u toku radnog vremena ili istezanja tela
  • Posetiti prijatelja umesto poslati e-mail
  • Ples sa supružnikom ili prijateljima
  • Aktivan izlet umesto vožnje autom
  • Povećavati svakog dana broj koraka
  • Priklučiti se sportskom timu
  • Voziti stacionarni bicikl pri gledanju TV programa
  • Planirati vežbanje povećavajući broj dana vikendom i broj minuta po seansi


 Komentari: 3 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru
 
i ovaj koji stoji odmah posle otvaranja body tag-a