POSTAVITE PITANJE LEKARIMA

Moje ime je (opciono):
Moj email je*:
Moj pol je*(označite polje):
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Izaberite oblast*:

Ukoliko postoji potreba dodajte sliku uz vaše pitanje:

Odaberite datoteku
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Dečija i adolescentna psihijatrija  (512)

Lekari saradnici

    Dr Dušanka Petrović
    mr sci dr Miodrag Stanković
    dr Tijana Antin Pavlović
Pitanje iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija | Odgovoreno: 17.09.2018
Odgovorio: dr Tijana Antin Pavlović

Pitanje broj #157640

Imam dete od 6 godina. Naime, sa 3. 5 je doživeo traumu od vojnih aviona koji su imali vežbu, a on je na minut ostao sam dok su oni preletali. 
Od tada je prošlo skoro tri godine, a on još uvek ima strah od bilo kakvog zvuka aviona, ne sme napolju sam, ne udaljava se uopste, neće da izađe napolje sam, jer kako kaže plasi se zvuka, da će avion da padne. . . 
Ide u vrtić i tamo se ponaša normalno. Ako uđem u kuću na minut on trči za mnom. Ako je baš glasno počne da vristi. 
Uskoro treba da krene u školu i vise ne znam šta da radim. Jednom smo ga vodili dečijem psihologu i on je predlozio ignorisanje, ali nije pomoglo, a strah je sve dublji. Molim vas za pomoć

Poštovana,
Savetujem da vaše dete nastavi posete stučnom licu, odnosno dečijem psihoterapeutu radi pomoći i podrške da prevaziđe strah, ali mislim da ignorisanje problema nije rešenje.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija | Odgovoreno: 17.09.2018
Odgovorio: dr Tijana Antin Pavlović

Pitanje broj #158993

Poštovani imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (inače ima još 2 brata jednog starijeg jenog mladjeg) kao mali je bio hiperaktivan ali bikad nije napravio nikakvu štetu nikome, volio je da vježba skače bavi se sportom, i to se nikad nije promijenilo, samo sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći al ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet

Poštovana,

U vašem opisu problema važno je naglasiti od kada je dete zamišljeno i odsutno, da li od početka školovanja ili unazad kraće vreme? Uzroci njegovog ponašanja mogu biti različiti, može se raditi o poremećaju pažnje ili postoje neki problemi o kojima on ne želi da priča, u školi npr. Svakako je potrebno radi bolje procene situacije da se obratite dečjem psihijatru.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija | Odgovoreno: 01.07.2018
Odgovorio: Psihijatar Ivana Stojković

Pitanje broj #157950

Poštovani,

Imam ćerkicu staru skoro 4 godine. Ima problema sa govorom, retko koju reč izgovara čisto, pretežno prve ili zadnje slogove izgovara. Slabo ili nikako sklapa rečenice, zna sva slova, boje, brojeve, voće, povrće itd. Pomalo i čita ali malo teže razumljivo. Zna pesmice, imitira šta joj se svidi, voli da se igra ali nijedna igra ili igračka joj ne drži pažnju duže od 20ak minuta izuzev kad smo na igralištu. Prilazi deci ali ne može komunicirati pa se nekad "ludira" da bi im privukla pažnju. Često je nasmejana i zna da inicira igru. Kad je zovemo ne odaziva se uvek, već ponekad. Kontakt s očima nije dugotrajan ali ga ima izuzev kad pevamo pesmice ili joj nešto objašnjavamo onda nas gleda dugotrajnije. Razume skoro sve komande ali ne odgovora kad je pitamo npr. kako si, šta si radila danas i sl. Pokazuje šta želi ili kaže, ponekad negoduje kad joj ne damo nešto. Na pregledu sluha nam je rečeno da slabije čuje na levo uvo. Bili smo kod psihijatra, logopeda ali samo dva puta na kratko i nisu nam ništa mogli konkretno reći, trebalo je  još par puta otići ali smo se preselili u inostranstvo. Svašta nam je padalo na pamet, od autizma pa nadalje. Interesuje nas koji problem naše dete ima. 

Poštovani,

Ne mozete očekivati da na sajtu dobijete dijagnozu ili rešenje nekog problema. Jedino što Vam mogu reći da pretpostavljam da Vaša ćerkica može da prevaziđe poteškoće sa govorom u radu sa stručnim licima koji će kroz detaljnije preglede utvrditi i razloge zbog kojij su nastali i u skladu sa tim nastaviti rad sa njom. Predlažem da se aktivirate što pre s obzirom da razvojni period traje do 5. godine, pa će najbolje reagovati na rad u ovom periodu.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija | Odgovoreno: 01.07.2018
Odgovorio: Psihijatar Ivana Stojković

Pitanje broj #158028

Poštovani,

Zanima me da li "krek" rekreativnim korišćenjem može da dovede do nekih zdravstvenih problema? Pod rekreativnim unošenjem mislim na oko 5-6 puta mesečno, naravno umereno. 

Poštovani,

Bilo da je kratkotrajna ili dugotrajna, zloupotreba ima mnogo nuspojava koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje.
Kratkoročni zdravstveni rizici uključuju:
kardiovaskularne probleme (povišen krvni pritisak, ubrzano puls, povišena temperature)
ubrzano disanje
mučninu
čudno ili bizarno ponašanje
halucinacije (vidne i slušne)
sumanuta razmišljanja
paranoju
teskobu i paniku
gore navedeni negativni učinci se mogu javiti čak i nakon samo jedne jake doze.
dugoročne posledice zloupotrebe cracka se mogu javiti nakon par dana, sedmica, meseci ili godina kontinuirane zloupotrebe.
Dugoročni zdravstveni rizici uključuju:

kardiovaskularni problemi koji uključuju srčani i moždani udar
oštećenje kardiovaslukarnog sistema
pothranjenost, velik gubitak težine
zbunjenost/delirijum
trajne psihoze
oštećenja usana, desni i zuba
depresija, teskoba, iritiranost
ne čekajte da vam se psiho-fizicko zdravlje skroz ošteti da potražite pomoć.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Dečija i adolescentna psihijatrija | Odgovoreno: 22.06.2018
Odgovorio: Psihijatar Ivana Stojković

Pitanje broj #156950

Poštovani, 

Moja ćerka ima 15 godina, prvi je razred gimnazije, veoma uspešna u školi, vanškolskim aktivnostima i na takmičenjima (ovo nije pod pritiskom roditelja, naravno ohrabrujemo je i podržavamo ali ne vršimo pritisak, uglavnom smo tu da pomognemo ako treba ali retko treba), takođe i prilično omiljena u društvu. Samim tim imamo dosta poverenja u nju, tj. imali smo. Pre oko godinu dana izašla je u grad i tamo se sa društvom napila do obeznanjenja, zvali su nas da dođemo po nju, srećom ništa joj se loše nije desilo. Razgovarali smo, bila je kažnjena sa izlascima, pokušali smo da održimo neki balans da ne bi pala u depresiju i ne daj bože išla u neke ekstreme (misli o samoubistvu), vremenom se situacija nekako normalizovala, mislili smo pogrešila je, shvatila je, to je iza nas. Međutim sada se ponovilo, i to sa tabletom ekstazija na žurci na koju smo je pustili sa jednom grupom iz tih vanškolskih aktivnosti, sve se saznalo, zvali su nas, izbacili je iz grupe i sada smo u toj situaciji. Iskreno ne znamo kako da reagujemo, posebno što ona ne pokazuje kajanje i smatra da je to danas normalno i da mora s vremena na vreme "da pobegne od svog života", njene reči. Razgovarali smo, pričali ali je zatvorena i ne izgleda mi da išta od toga ima efekta. Nada da je od slučaja prošle godine naučila lekciju očigledno je pala u vodu, poverenja ne možemo da imamo, zaista nismo sigurni šta dalje. Smatramo da treba da krene / krenemo kod psihologa, ali ne znamo gde i kome da se obratimo za ovaj konkretan problem, pa Vas molim za savet. Privatno ili u državnom zdravstvu, svejedno je. 

Poštovana,

Divno je to što imate dete koje koristi svoje kapacitete na pravi način i to je jedan od dokaza dobrog vaspitanja. Situacije koje ste opisale spadaju u adolescentne krize. Svakako je dobro porazgovarati sa školskim psihologom koji će Vas uputiti na adekvatnog terapeuta u Vašem gradu. Njeno ponašanje je vrlo verovatno bunt i reakcija na stres koji ima zbog opterećenja koje ima u školskim i vanškolskim aktivnostima i da je to njeno praznjenje. Izbegavajte kazne za njeno ponašanje jer adolescenti to uviđaju kao ne razumevanje njihovog ponašanja, a njima je potrebna podrška da prevaziđu i verbalizuju emocije koje ih savladavaju. Najbitnije je da se ona zna da je vi volite i kada greši i da je volite zbog nje, a ne samo zato što je uspešna u školi i zato što je dete za primer.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 103 |  Sledeća»