POSTAVITE PITANJE LEKARIMA

Moje ime je (opciono):
Moj email je*:
Moj pol je*(označite polje):
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Izaberite oblast*:

Ukoliko postoji potreba dodajte sliku uz vaše pitanje:

Odaberite datoteku
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Bolesti oka  (1658)

Lekari saradnici

    Dr Gordana Pantelić
    Prof. dr Gordana Zlatanović
    dr Jasmina  Nikolić
    dr Marko Zlatanović
    dr Radmilo Milenović
     Suzana Manić
    dr Tomislav Tomić
Pitanje iz oblasti Bolesti oka | Odgovoreno: 02.04.2017
Odgovorio: dr Marko Zlatanović

Pitanje broj #151638

Dijagnoza h33: odlubljivanje mrežnjače i rascep mrežnjače. Bila sam na pregledu i trebalo bi da se radi operacija. Pošto sam ja, kako mi je doktor rekao, duže čekala, interesuje me koliko je ta operacija sada komplikovanija i koje su prednosti a koje mane te operacije? Moram reći da je dioptrija minus dvanaest posle pregleda i trenutno stanje. Imam zamagljen vid, koristim kapi atropin i dexamethason. Da li je taj vid zamagljen od njih ili je pogoršanje stanja? Jako sam uplašena, kontrola mi je zakzana za utorak kada treba da odlučim hoću li se operisati ili ne.
Unapred hvala

Poštovana, 
odlubljenje je hitno i najteže stanje u oftalmologiji koje se treba operisati u najkraćem periodu od postavljanja dijagnoze. Ukoliko je centralni deo vida očuvan (a to je makula) onda je bukvalno potrebno operisati isti dan, odnosno najkasnije sutra.
Radi se o odvajanju mrežnjače od ostatka oka. Mrežnjača predstavlja deo oka koji možete zamisliti kao film od fotoaparata u kameri. Ona upija svu sliku iz spoljašnosti i šalje je ka mozgu, a jedino je funkcionalna kada je zalepljena za ostatak oka. Celokumu očnu šupljinu ispunjava staklasto telo odnosno vitreus koji predstavlja providni gel. Taj providni gel je vezan za mrežnjaču a njegove ovojnice su jakim vezama vezane za nju. Usled čestih pokreta očnih jabučica gelasti sadržaj odnosno staklasto telo se u nekim slučajevima "razvodnji" i njegove ovojnice više nemaju potporu te se odlubljuju od retine, a u nekim slučajevima, kao što je to kod Vas, dodje do cepanja mrežnjače i nastanka rupture kroz koju ukoliko ostane ne tretirana ulazi očna vodica i dolazi do nastanka ablacije retine.
Visoka minus dioptrija sama i predstavlja faktor rizika za ablaciju retine. Obzirom da je oko na svakih 2, 5-3 dioptrije u minusu veće za 1 mm, nije teško izračunati da je Vaše oko veće od normalnog oka za nekih 4 - 5 mm na prosečnu udužinu oka. Od 24 mm to predstavlja gotovo 20 % dužine oka. Pored toga, miopne oči imaju češće degenerativne promene retine na periferiji gde je pojava ruptura česčća. Kada se je oko tako veće nego što je normalno, unutar oka ima više prostora za kretanje staklastog tela a samim tim i ablacije retine. Postoje 3 metode lečenja ablacije retine, a danas standardno lečenje predstavlja vitrektomija, operacija tokom koje ce se ukloniti Vaše staklasto telo i umesto njega u zavisnosti od rupture, postaviti silikonsko ulje ili gas koji bi trebali da drže retinu na mestu, pored lasera koje će intraoperativno biti uradjen oko rupture retine. 
Obzirom da je to oboljenje konkretno oblast kojom se ja lično bavim i hirurgija koju radim, savetovao bih Vam hitnu operaciju, jer svaka druga opcija vodi u slepilo na tom oku!
Postoji više metoda operacije pored vitretkomije, to su sklerana plomba ili pneumatska retinopeksa - obe su starije metode sa ogranicenom uspešnošću. Po meni adekvatna vitrektomija najunčikovitija operacija u tom slučaju. Morate se dobro raspitati ko će da Vas operiše, jer se radi o veoma delikatnoj operaciji.
Odakle ste? Gde i ko treba da Vas operiše?
Možete me slbodno konraktirati i na lični mail:  drzlatanovicmarko@gmail.com

Pogledajte link za više informacija:
http://www.klinikamaja.rs/sr@latin/page/vitreo-retinal-surgery


srdacan pozdrav, stojim vam na raspolaganju

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (2)
Pitanje iz oblasti Bolesti oka | Odgovoreno: 19.03.2017
Odgovorio: dr Marko Zlatanović

Pitanje broj #151396

Imam 24 godine. Pre dve godine prvi put mi se pojavio kao neki bljesak u oku posle kojeg je usledila jaka glavobolja. To je nastavilo da se pojavljuje sve češće. Glavobolje sam imala svaki dan. Takodje je počela i da mi smeta svetlost. Videla sam razne mrlje i tačkice. Malo posle toga mi se pojavila i jedna linijica na desnom oku koju sam videla kada gledam u svetlost. Išla sam kod oftalmologa, neurologa, na magnetnu rezonancu i vep snimanje. Niko nije ustanovio šta mi je. Dobila sam da pijem magnezijum i ksanaks za smirenje. Magnezijum mi je pomogao. Na magnetnoj je sve ok, osim što imam cistu na pinealnoj žlezdi. Neurolog je rekao da ona ne smeta i da nije ništa strašno. Bilo mi je neko vreme malo bolje, ali sada se opet pogoršalo stanje. Bljeskovi u oku, svakodnevne glavobolje i vrtoglavica. Išla sam opet kod oftalmologa, ona mi je odredila dioptriju, rekla mi je da je ta linijica koju vidim staklasto telo, a ti bljeskovi su verovatno spazam krvnog suda. Medjutim, nije mi rekla kako to da lečim. Rekla je da nije ništa ozbiljno a meni je svaki dan sve gore. Zanima me šta mogu da uradim, kod koga da odem, kako da se izlečim? Molim vas za pomoć!

Poštovana,
problemi koje navodite zahjtevaju detaljan oftalmološki pregled, naročito periferije oka. Naše oko je ispunjeno gelastim sadržajem koji se naziva staklasto telo. Njegov sastav je 98% vode i sve ostalo uglavnom kolagena vlakna pravilno rasporedjena, izmejdu kojih se nalazi hijalouronska kiselina koja ta kolagena vlakna drži na odgovarajućem rastojanju. Kao što sam već naveo, jedina uloga tog staklastog tela je da vidno polje bude poptuno providno. Medjutim, kada se u njemu nadju odredjeni krvni elementi, nakupnine kolagena ili hijalicita, mi to vidimo kao mušice, tačkice ili crtice. Najčešće do toga dolazi zbog pogrešnog naleektrisanja hijalouronske kiseline, pa dolazi do spajanja više kolagenih vlakana koja se takozvanim "snow ball" efektom spajaju i formiraju ono što Vi u Vašem vidnom polju vidite kao linijice i crtice. Taj fenomen mi u oftalmologiji nazivamo flotersima. Flotersi su sami po sebi bezopasni i mozak ih vremenom isključuje da ih primećuje, a baš kao što ste i Vi sami naveli, najcešće ih vidite u beloj svetlosti ili u beloj, odnosno svetloj pozadini (beli zid, ekran računara...). Nažalost, sem nekih dijetetskih suplemenata koji se reklamiraju za poboljšanje stanja kod ovakvih klasičnih flotersa, trenutna medicina ne nudi lek jer se ne radi po vid opasnom oboljenju. Postoje i ozbiljniji nalazi koji mogu nastati zbog pojave mušica i bljeskova, a to su operkulumi usled ruptura retine i degeneracija iste. Već pomentuo staklasto telo je dok smo mladi (što Vi svakako sa 24 godine jeste) jako povezano sa našim očnim dnom, odnosno retinom, odnosno mrežnjačom. Kako očne jabučice neprestano pomeramo, tako se i to staklasto telo pomera sa okom. Obzirom da ono ne isunjava hermetički naše oko, ono uvuče našu retinu, naročito u perifernom delu gde se naalze štapići odgovorni za noć i dan, i proizvodi te kao što Vi navodite bljeskove. Oni su potencijalno opasna stvar jer mogu nastati takozvane rupture retine koje dalje mogu dati ozbiljnije oboljenje, odnosno ablaciju. Obzirom da to traje kod Vas već dve godine, ne bih povezivao da imate neko ozbiljnije stanje. U svakom slučaju potreban Vam je pregled oftalmologa koji se bavi problemom retine gde će Vas sagledati sa kontaktnim ogledalom, pregledati periferiju retine i ukoliko postoje degeneracije retine saveotvati laser. Zbog učestalih glavobolja savetovao bih i pregled perimetrije odnosno vidnog polja kao i pregled octa.
Ukoliko želite da detaljan zakažete pregled posaljite mail na info@klinikamaja.rs

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti oka | Odgovoreno: 19.03.2017
Odgovorio: dr Marko Zlatanović

Pitanje broj #151409

Poštovani, 
imam dioptriju na desnom oku (sph-3. 25 cyl-0. 75 ax175), i na levom (sph-2. 75 cyl -0. 25 ax45). Nosio sam meka kontaktna sočiva dailies-dnevna, ali ona su bila bez cilindra i nisam najasnije video, pogotovu ne na desno oko. Znam da postoje tvrda i polutvrda kontaktna sočiva koja bih sa svojom dioptrijom mogao nositi, ali me zanima, da li postoje meka kontaktna sočiva koja "podržavaju" datu dioptriju?

Poštovani,
baš kako ste i opisali, za desno oko bi Vam trebala sočiva sa cilindrom. Imate meka toricna sociva koja pokrivaju taj cilindar. Za levo oko je cilindar izuzetno mali i suzni film bi trebalo da ga prekrije,  tako da za tu dioptriju nije potrebno nositi cilindar, niti se sočiva sa tako malim cilindrom proizvode. U svakom slučaju sa tom vrednšću dioptrije možete razmišljati i o laserskom skidanju dioptrije, jer je to vrednsot koja je pogodna za intervenciju. Možete se više informisati na sajtu  www.klinikamaja.rs
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti oka | Odgovoreno: 19.03.2017
Odgovorio: dr Marko Zlatanović

Pitanje broj #151159

Poštovani, 
kako i gdje se može koristiti hiperbarična oksigenacija (s uputnicom, ili bez nje i mjesto). Primio sam do sada 6 inekcija avastin u lijevo oko (degeneracija makule) i imam intra okularna leća u oba oka. Šećer u krvi 6,8. 
P. S. Rođen sam 1928 godine. 
Hvala unapred!

Poštovani,
izvinjavam se, ali ne znam gde je možete obzirom da ste iz Hrvatske. Raspitajte se to najbolje kod Vašeg endokrinologa. Obzirom da imate degeneraciju žute mrlje, nastavite sa primanjem anti vegf terapije u zavisnosti od nalaza oct-a.

Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Bolesti oka | Odgovoreno: 19.03.2017
Odgovorio: dr Marko Zlatanović

Pitanje broj #151415

Poštovani, 
bolujem od centralne serozne retinopatije na jednom oku već skoro 5 mjeseci. U jednom trenutku je tekućina skoro nestala, sad u zadnjih mjesec dana prema rađenom oct-u stanje se opet pogoršava. Ja kad je sunčan dan na to oko skoro pa dobro vidim dok po noći slabo. Rađeno je fag snimanje, citiram nalaz: ("fag o.sin. dolaskom kontrasta rpe window defekt subfovelarno, a na 2 mjesta propuštanje boje s posljedičnim nakupljanjem u kasnim fazama"). Snimke su mi pokazane, i kako je meni objašnjeno propuštanja su u samom centru vida. Rečeno mi je da bi se možda mogao napraviti fkg (epm) tretman (laseriranje smanjenom snagom lasera). Sad me zanima Vaše mišljenje, da li ići na laser ili ne? Hvala i svako dobro želim!

Poštovani,
centralna serozna horioretinoaptija je oboljenje koje je sklono recidivima, naročito ukoliko ste tip osobe koji je sklon tom oboljenju. Moj stav, i stav klinike u kojoj radim, jeste da pokušamo da lečimo to oboljenje konzervativno ukoliko je moguće. Ukoliko se radi o recidivima bolesti može se poksuati sa anti vegf terapijom (injekcijom u oko) ili laserom ukoliko curenje nije u makulo-papilarnom regionu. Naravno, da se koristi smanjena snaga lasera jer se radi o oboljenju koje je u samoj makuli, smanjenom snagom pokušavamo da ne naštetimo oku više nego što bi poboljsali.
Takodje, moguće je raditi i fotodinamsku terapiju u recidivantnim oboljenjima, ukoliko je ona dostupna u vašem okruženju jer za nju postoji sve manje indikacija (a ovo je jedna od postojećih) tako da je i mali broj lasera na ovim prosotrima.
Ono što morate da znate da šta god od toga radili, ništa neće sprečiti potencijalne recidive. Moj savet Vama jeste da pokušate da smanjite uzrok datog oboljenja, kako bi sprečili mogućnost recidiva, a za trenutno stanje ukoliko je recidivantno i traje već dosta dugo, uraditi laser ili primite injekciju.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 332 |  Sledeća»